Цртице о Србима у Темишвару …

Темишвар. Срба је овде било и пре велике сеобе, кажу још у четрнаестом веку. У петнаестом су браћа Јакшићи, Стеван и Дмитар, имали добра око Темишвара, и даље, у арадској жупанији. Овај други Јакшић је у време мађарско-руских ратова, уз припомоћ Павла Кањижија и Вука Гргуровића, у темишварско грофовство довео 60.000 душа из околине Крушевца. Ти Срби, досељеници, постаће језгро “црне војске” краља Матије. Године 1481. један други Јакшић, Јован, доводи из 150 српских села још 50.000 бегунаца. Постоји једно писмо поменутог угарског краља, из 1483, у коме стоји да је у његову државу, само за четири године, пребегло 200.000 Србаља.

Лета 1552. долазе нови управљачи у ове крајеве. Носе турбане и клањају Алаху. Срби имају своју црквену власт и епископе прво у Липову и Јенопољу, а затим и у Темишвару. Расути српски народ живи у чатрљама, у потлеушама од прућа, у земуницама и брвнарама, а умире у ратовима и епидемијама. Куга је банула у темишварски атар 1738, двадесет година после одласка Турака и успостављања Војне границе. Потом су преживели Срби, изложени прогонима и унијаћењу, кретали на север, да нађу смирења у Русији.

Почетком деветнаестог века било је у Темишвару једва 3.500 Срба, Немаца десет пута више, Мађара скоро колико и Немаца, а Румуна око 7.000. И били су ти Срби, темишварски, готово лишени националности.

У Темишвару су трагови знаменитих Срба, куће у којима су живели и гробља на којима су сахрањивани.

На једном монументу стоје стихови:

Док гусала струна танка
Слави твога дична Бранка
Сок му песме Србин поје
Живеће и име твоје

А испод тога: Овде борави отац неумрлог српског песника Бранка, врли родољуб Теодор Радичевић, бивши царински чиновник, рођ. 1802 – 1864. Спомен овај подижу му Срби из Темишвара и Мехале.
Мехала или Махала била је темишварско приградско насеље Срба паора у оним временима кад је тамо пребивао Трифун, најстарији и најсиромашнији Исакович, јунак велике драме која се зове Сеоба и јунак великог романа Милоша Црњанског, такође некадашњег житеља темишварског.

Ту је такође и гроб Бранковог брата Стевана Радичевића, слушатела мирољубља, 1825-1845, на чијем споменику је уклесан цвет и испод цвета речи:
Таки је био.

Антикварне књиге

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s