Човек који је спасавао избеглице и српске светиње …

Виши суд у Београду је рехабилитовао академика и професора Теолошког факултета Радослава М. Грујића и поништио све одлуке комунистичког режима којима је он из идеолошких и политичких разлога 1945. године лишен српске националне части и стављен на листу ратних злочинаца.

radoslav-grujic

Судска рехабилитација значи да академик Грујић никада није осуђен те да су све одлуке донете против њега 1945. ништавне и непостојеће. У образложењу те одлуке наводи се да је академик Грујић, како је за „Дневник” потврдила портпаролка Суда Душица Ристић, био жртва из политичких, верских, националних и идеолошких разлога.

Био је редован професор на Катедри Богословског факултета у Београду за историју СПЦ и управник Музеја СПЦ, као и члан Српске академије наука и уметности, редован члан Матице српске, хрватске и словеначке и почасни члан Студентског историјског друштва у Београду. Током Другог светског рата збрињавао је српске избеглице из ратних подручја, спасао мошти кнеза Лазара, цара Душана и деспота Стевана Штиљановића, којима је претило уништење приликом скрнављења манастира Раваница, Јазак и Шишатовац 1943. године. После ослобођења, професор Грујић постаје мета нових власти па оне већ априла 1945. доносе одлуку о његовом удаљивању с Београдског универзитета. Умро је 1955. на Хвару, а његови земни остаци су од 1992. године у манастиру Гргетег на Фрушкој гори.

Захтев за Грујићеву рехабилитацију прошле године поднео је др Владимир Давидовић, опуномоћеник Богословског факултета и један од иницијатора исправљања седмодеценијске неправде према богослову, научнику и хуманисти. Захтев је подржало Одељење САНУ за историју, као и бивши министар културе Братислав Петковић и министар правде Никола Селаковић.

Љ. Малешевић

Музеј СПЦ

Мошти светог цара Уроша, деспота Штиљановића и кнеза Лазара, које је спасао из манастира Јазак, Шишатовац и Бешеново, биле су оскрнављене, извађене из скупоцених ћивота и бачене на под у манастирским црквама. У Београд су враћене у обичним мртвачким сандуцима. У десетак камиона спасен је и део драгоцених иконостаса, књига и реликвије које су промакле усташама, од којих је само део после рата враћен у храмове и манастире. Део је остао у Београду јер више није имао где да буде враћен пошто су српске богомоље уништене. Од тих предмета настао је Музеј СПЦ.

Дневник

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s