Запад је отворио Пандорину кутију …

Амерички тренд европске регионализације супротстављен је процесу централизованог повратка руских земаља

Изгубивши у тренутку добру четвртину своје територије и светског утицаја 1991, Русија се нашла на прагу даљег распада, опасности која је потрајала више од десет година. Локални сепаратистички покрети, често с терористичким предзнаком, деловали су у националним републикама Кавказа, Поволoжја, Источног Сибира. Али, захваљујући Владимиру Путину, који је постепено стицао моћ, држава је опстала.

Такође, закон развоја Русије, као и било које друге империје, гласи: без развоја централистичких тенденција јача центрифугална сила, и обратно.

Обузета својим проблемима, моја држава вене и слаби веома брзо. При томе, руска експанзија разликује се од америчке – и није супротстављена толико америчкој 6. флоти колико сили сувереног духа, који, као што је познато, „дише где хоће”. У совјетска времена тај дух је био комунизам, који је свету представила Москва. У новије време тај дух је постао конзерватизам и православље – та јединствена истинска природна традиција и култура, вера и породица, које недостају савременом свету. Уместо комунистичког интернационализма долази конзервативни интернационализам, истински савез држава и народа који не желе да живе по туђим правилима, дајући предност здраве породичне вредности западном прихватању свега (агресивној толерантности).

С болом гледамо прогон Руса из Узбекистана, Летоније, Естоније, Молдавије, што у Русији изазива праведан гнев. Када су Русе из средње Азије убијали због станова, а амерички саветници се више интересовали за спољну политику Кремља, ми смо стидљиво ћутали.

Кад су бандити из НАТО-а нашу братску Србију, алтер его Русије, бомбардовали касетним бомбама и осиромашеним уранијумом, ми смо и даље (Јељцин и Черномирдин) немоћно ћутали. А када су ce, учинивши херојски подвиг, руски специјалци искрцали на аеродром Слатина, у очекивању транспортера с руским десантом, предати су сопственим политичарима који су се жалосно правдали затвореним ваздушним простором суседних држава. Сада је дошло време за одговор.

Крим је само почетак. У најскоријем периоду бићемо сведоци устанка у руским областима на југоистоку Украјине, где не желе да признају незакониту власт неофашиста у Кијеву. У историји, уколико се важан преседан десио на Криму то значи да ће се збити и у Одеси, и у Доњецку. Признавши једнострано стање на Косову, Запад је отворио Пандорину кутију за Јужну Осетију и Абхазију, а ове године референдуми о самоопредељењу биће одржани у Шкотској и Каталонији.

Толико хваљеном „цивилизованом свету” биће изузетно тешко да објасни зашто не могу житељи Крима, а могу Шкоти. Враћање Крима у састав Русије на основу резултата референдума биће значајно и за друге регионе. Убеђен сам да ће слични референдуми ускоро бити организовани и у Придњестровљу, Абхазији, Јужној Осетији. Амерички тренд европске регионализације супротстављен је процесу централизованог повратка руских земаља. Под паролом „Крим хоће кући” тај процес је већ почео. Више од тога, могућност повратка Крима после 23 године украјинске „независности” и после скоро 60 година предаје истога из РСФРС у CССР – то је директан сигнал и Србима: Косово је могуће повратити. Принцип који је изнео најутицајнији човек на свету на конференцији за новинаре – „Ако може КиМ, може и Крим” – има ефекат огледала: ако је могуће вратити Крим, могуће је вратити и КиМ. Српски свет, једнако као и руски, који је преживео распад и стагнацију, сада мора да се обједини око народне идеје. Та идеја, посебно актуелна после покушаја дестабилизације Републике Српске и опасности нарушавања њеног суверенитета, може да обједини све Србе, без обзира на појединачне политичке ставове. Данас, уочи референдума на Криму и избора у Србији, тренутак је да се и о томе проговори и дистанцира од евроатлантских дефетиста.

Већег јединства једне нације, као сада у Рисији, одавно није било – чак се ни олимпијада и спортске победе протеклих година не могу упоредити са тиме. Јер, једна ствар су игре, а друга – озбиљан живот.

Политиколог, Москва

Олег Бондаренко

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s