Комплекс мегаломаније …

Откуд толико најављених „највећих у региону“ објеката баш у Србији

Због чега власти у Србији, земљи сиромашних људи,с највећим процентом незапослених младих између 18 и 30 година у Европи, имају потребу да наговештавају или реализују пројекте који учестало носе ознаку највећи? Због чега патимо од тог комплекса мегаломаније?

Зашто је Мост на Ади морао да буде највећи мост на свету са једним пилоном? А да неколико километара одатле људи живе у уџерицама? За новац који је потрошен на изградњу тог моста могли смо изградити два моста и решити још неколико проблема. Не улазећи у исплативост те инвестиције, питање гласи: да ли се хвалимо оваквим пројектима да бисмо макар у нечему били испред свих, иако то не мења суштину.

„Београд на води” је такође један од пројеката са префиксом „нај”. Биће, кажу, „највећи у региону”, с „највећим шопинг-молом”. У земљи с просечном платом од 300 и нешто евра, с привредом која малтене не постоји, градња мегамаркета нам се представља као нешто спектакуларно. Овај пројекат неће и не може да утиче на стандард грађана у Пироту, Новој Вароши, Смедереву, Новом Саду и другим местима ван Београда. Неће помоћи ни самим Београђанима. Краткорочна корист тиче се само грађевинске оперативе која ће бити упослена. А шта након тога? Ништа. Биће луксуза за малобројну домаћу богату клијентелу и угледне званице из света.

Гради се и „највећи аквапарк у Европи”, на улазу у Бачки Петровац. Пре скоро десет година, обзнањено је да ће се градити „најлуксузнија марина у овом делу Европе”, марина Дорћол. Скорашња кошава одувала је ограде са овог „градилишта” које није видело раднике између избора. Међутим, неко је (п)остао градска власт захваљујући оваквим идејама у које су људи олако поверовали.

Ово није ексклузивно ствар политичких власти, већ изгледа психологије друштва овог простора. И Зукорлић је најавио изградњу џамије с „највећим минаретом у Европи”. Типично. У Новом Пазару је око 20.000 незапослених, што је 53 одсто од укупног броја оних који у тој општини могу да раде. Као у Новом Пазару, вођство Јагодине такође пати од поменутог комплекса. „Јагодина је највеће градилиште у Европи”, рекао је Драган Марковић. И поред аквапарка и зоо-врта, остаје неумитна чињеница да уз Крушевац, Лозницу, Зајечар, Нови Пазар и Лесковац, Јагодина спада међу општине рекордере по незапослености. И општине у којима цвета рад на црно и сива економија.

Упркос свим „нај” пројектима, према извештају Светског економског форума, који је истраживао глобалну конкурентност, Србија је најмање конкурентна на Балкану. Постали смо познати и по увозу најлошије робе из иностранства, оне коју на Западу више нико неће. Убијање домаће производње обављено је на најбруталнији начин. Фаворизовањем странаца и поклањањем нашег новца да би овде дошли и изградили нешто, а да би наши политичари добили који поенчић од бирача, домаћи произвођачи су гурнути у запећак и према њима се држава често понаша као маћеха. Уместо правих подстицаја, да би, као у времену социјализма, свако село имало неку своју производњу, даје се новац по неекономским критеријумима, чак се и градови предвиђени за позајмице бирају према томе ко је на власти на локалима. А за то време нас замајавају „величином” да би попунили рупе које се тако не могу попунити.

Комплексом „величине”, карактеристичним за сиромашна друштва, трудимо се да надоместимо оно што немамо. Утицај. Ред. Дисциплину.

Социолог – Бранислав Оморац

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s