Како се заиста звала мајка Мехмед-паше Соколовића …

Како се заиста звала мајка Мехмед-паше Соколовића. Да је Добрина верују житељи Соколовића, у Поблаћи тврде да је Анђелија, а помиње се и име Марија

Добрина, Анђелија и Марија, три су имена која се најчешће помињу када је реч о мајци Мехмед-паше Соколовића.

Да је Добрина верују житељи Соколовића покрај Рудог, о којима смо писали пре два дана и који се припремају да уз помоћ проте Стевана Гагића из Даласа обнове цркву коју је у спомен мајци подигао велики везир. Мештани Поблаћа код Прибоја, о којима смо писали у четвртак, кажу да се звала Анђелија, гајећи предање да је чак сахрањена у постојећој цркви Светог архангела Михаила чији је ктитор, како верују, сам Мехмед-паша. Да је име везирове мајке Марија, тврдио је Љубо Кириџић о коме се писало као о последњем православном потомку везира Соколовића. Кириџић је преминуо јула прошле године, а причао је да му је деда, који је рођен 1848. године и поживео је 100 година, говорио да му је његов деда причао да се Соколовићева мајка звала Марија. Ова прича се међу Кириџићима преносила с колена на колено.

С друге стране, наши историчари поуздано знају да је име везировог оца било Димитрије, а по преласку у ислам Џемалудин Синан-бег Соколовић. „Мајчино име и породица остали су непознати“, записао је академик Радован Самарџић у књизи „Мехмед Соколовић“ објављеној 1971. године.

Позивајући се на ово дело професора Самарџића и др Александар Фотић, професор Одељења историје Филозофског факултета у Београду, рекао нам је да се име мајке Мехмед-паше Соколовића не зна поуздано. Исти одговор добили смо и од професора др Дарка Танасковића, исламолога, оријенталисте, бившег амбасадора СРЈ у Турској.

Сећање на детињство и дечаштво, паша по свему судећи, ником није открио до краја. Убијен је у Цариграду, 11. октобра 1579. године, а сахрањен је поред Ејуп џамије у турбету које је пројектовао знаменити мимар Синан.

ТРАГАЊЕ ЗА ПРОШЛОШЋУ

Професор Самарџић је записао да је Мехмед Соколовић био запажен тек када је постао адмирал и да је „ушао у историју видљиво окрњена живота“. Трагање историчара за изгубљеним деловима пашиног живота започело је тек двадесетак година пре његове смрти, али је о својој прошлости „паша умео ћутати ради сигурности“. Осим да му је отац био Димитрије, из ране младости, по млетачком хроничару Ђованију Сагреду, сигурно је да је „Бајо учио књигу и био чтец у Милешеви“, где је „његов стриц или ујак, по турским сведоцима, био калуђер“.

Новости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s