Дрезден …

Историјска истина постоји, али као и свака друга истина, и она зависи од часних људи и поузданих сведока

Интернет је Пандорина кутија. Када га отворите, не знате шта ће све из њега испасти. Рецимо, англоамеричко бомбардовање Дрездена запаљивим бомбама, 12. и 13. фебруара 1945. године. Фебруара, 2005. године, „Економист” доноси текст из кога сазнајемо да је град постао центар ходочашћа неонациста. Да би им се супротставиле, градске власти одговарају креирањем историјског оквира комеморације жртвама бомбардовања у коме се каже: ,,Ми памтимо допринос грађана и институција Дрездена вођењу (Другог светског) рата (…), као и насиље и злочине који су нацисти починили (…).” Зашто бомбардовање Дрездена изазива такву пажњу? У „Економисту” пише да број жртава у дводневном бомбардовању Дрездена варира између 25.000 и 200.000. Матијас Нојцнер, коаутор једне књиге о овој теми, каже да је мит о Дрездену – као најстрашнијем бомбардовању конвенционалним оружјем једног војно небитног града – настао захваљујући нацистичкој пропаганди и источнонемачким комунистима који су Дрезден претворили у симбол америчког империјализма. Године 2010. излази извештај градске комисије која објављује, званично, да је у Дрездену страдало 25.000 људи, што цитира и „Википедија”, тврдећи да број од 200.000 жртава припада нацистичкој пропаганди. Мајкл Хејстингс, аутор двотомне историје Другог светског рата под дантеовским насловом Пакао (2011), спомиње бомбардовање Дрездена у пола реченице, као напад на важан железнички чвор, али у фусноти додаје како ,,једноставно чуди што најновија истраживања тврде (…) да је у граду погинуло 25.000 људи, а не стотине хиљада, како се некада претпостављало.” Ипак, у наставку фусноте Хејстингс каже како та истраживања наговештавају да је бомбардовање Дрездена однело много мање живота него бомбардовање Хамбурга 1943. године. Дакле, Хејстингс сумња, али верује.

Резимирајмо: од бомбардовања Дрездена мит су направили нацисти и источнонемачки комунисти. Последња истраживања разоткривају да је бомбардовање Дрездена мит. Крај приче? Па, додао бих лична искуства са Дрезденом. Први пут сам на ово бомбардовање налетео читајући књигу ,,Велике светске кризе и катастрофе“ (Београд, 1982) у којој је један текст посвећен и Дрездену. Текст се завршава следећом реченицом: ,,Од свих страхота рата у Европи, само немачки концентрациони логори превазилазе овај масакр.” У чланку се спомиње да је у бомбардовању страдало, највероватније 135.000 људи, ,,или (…) сваки десети грађанин или избеглица који се нашао у граду”. Сем тога, у том тексту стоји да је напад на Дрезден имао другачију мотивацију од ,,постепеног ремећења и уништења немачког економског система,” што је био мотив за бомбардовање Хамбурга.

Очекивало би се да је ово књига која је изашла у комунистичкој Источној Немачкој, или да сам дошао у посед неког неонацистичког пропагандног материјала. Не… читао сам превод књиге „Кризе и катастрофе” Џереми Кингстона и Дејвида Ламберта која је у оригиналу изашла 1979. у Лондону. Дакле, књига је настала за време Хладног рата, а мени изгледа као посредни доказ да ондашњи британски историчари, за разлику од совјетских, нису желели да монтирају историју. Таква перцепција Дрездена тада није била неуобичајена. Године 1969. Курт Вонегат, један од најзначајнијих америчких постмодерних писаца, написао је роман ,,Кланица 5” у коме се (на један необичан начин) тематизује бомбардовање Дрездена. Данас би свако ко Дрездену да такав значај, био проглашен за неонацисту.

Два кратка закључка:

1) историјска истина постоји, али као и свака друга истина, и она зависи од часних људи и поузданих сведока. А не од гвоздених песница тзв. ,,надљуди”, нацистичких, или било којих других.

2) Они који сматрају да историја није важна, греше: нису важни они сами, а историја то никада не заборавља да им докаже.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s