Грађани плаћају сексуалну бахатост функционера …

Након што је у Новом Саду Апелациони суд потврдио пресуду Вишег суда да је некадашњи директор Предшколске установе „Радосно детињство” Борислав Самарyџћ сексуално узнемираво на радном месту радницу тог предузећа Катицу В., та установа добиће пресуду  по којој због његовог понашања мора да плати милион динара. Тек када то тужиљи плати, „Радосно детињство” стиче право да тражи новац од Самарџића.

Саветница Републичке управе за мирно решавање радних спорова Олга Кићановић објашњава за „Дневник” да ће и овога пута порески обвезници морати да плате бахатост неких руководилаца државних установа и институција, а да ли ће од њих накнадно бити враћен новац – крајње је неизвесно и може потрајати и неколико година.

– Порески обвезници у Србији плаћају све и свашта, а да притом у много чему и не учествују. Но, чак и да је било који радник, а не челник, државне институције добио пресуду да је починио злостављање на раду, установа би платила новчану накнаду, а после има могућност да то надокнади у неком дужем периоду. Но, без обзира на то, прво плаћају порески обвезници и то јесте нешто што треба другачије уредити – каже Олга Кићановић. – Пракса показује да је више злостављања на радном месту управо у државним институцијама и установама јер накнаду плаћа држава, односно порески обвезници, а не онај ко мобингује. С друге стране, приватници воде рачуна о томе да ни они, а ни њихови радници, не злостављају на радном месту јер знају да ће то осетити по свом yепу, па чак и када им се такав случај догоди, одмах уређују односе тако да се то више не понови.

Наша саговорница истиче да од примене Закона о спречавању злостављања на раду има много пријава на злостављање на радном месту, али да је за подизање тужбе за сексуално злостављање потребна изузетна храброст јер се тиме, најчешће злостављана жена, бори не само с оним што је преживела већ и с околином.

– Код нас је још укорењено оно „што је тражила, то је и добила” и свакој жени која је била предмет сексуалног узнемиравања заиста треба велика храброст да о томе јавно проговори и поднесе тужбе. Психички бол и траума, које она преживи због такве врсте узнемиравања немају меру, и због тога је важно да се све жене у таквој ситуацији обрате Институту за медицину рада који прави обзиљну анализу и поставља дијагнозу последице мобинга. Та дијагноза је веома драгоцена у случају тужбе јер упућује на то да нанети бол не престаје ни после неколико година – саветује Олга Кићановић.

Међутим, напомиње да и поред евидентног пораста броја пријава за злостављање на раду, има и злоупотреба јер није све мобинг.

Најчешће је канцеларија место где се људи срећу с неприличним понашањем и сексуалним узнемиравањем, и углавном се ради о коментарима колега на рачун груди, задњице, тела, гардаробе.

– То може бити сексуално узнемиравање, али и вулгарно облачење жена може бити сексуално узнемиравање колега. Ако оне на посао долазе с великим деколтеима, кратким и тесним сукњама и неуместо одевене за радно место, на тај начин могу проузроковати неумесне коментаре. Због тога је важно да свака установа има свој кодекс облачења, који сам по себи подразумева пристојност и умереност и тиме онемогућава алудирање на физички изглед или атрибуте – објашњава Олга Кићановић.

Љ. Малешевић

Две стране медаље закона

Мада је неправедно да порески обвезници плаћају „грехе” челника или запослених у државним установама и институцијама, напомиње Олга Кићановић, то је, с друге стране, једина гаранција да ће се жртва заштитити и обештетити. Јер, подразумева се да је већа платежна моћ државног органа оног ко узнемирава. То су две стране медаље закона о спречавању мобинга.

Условљавање губитком посла

– Ако мене неко лупи по рамену и каже „Где си, лутко моја”, не сматрам да је то узнемиравање, а у Швајцарској би било. Ако изађемо из тог оквира, онда је код нас више присутно сексуално условљавање губитком посла или немогућношћу напредовања. То није код нас добро дефинисано и то би прво требало разграничити јер од тога зависи и накнада у случају подношења тужбе – каже Олга Кићановић.

Дневник

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s