Палићки племић 16 година пре Кубертена организовао модерну олимпијаду …

Није се палићки барон Лајош Вермеш (1860–1945) угледао на Пјера де Кубертена и обнављање Олимпијских игара у Атини 1896, него му био претеча, пошто је „Палићку олимпијаду“ организовао већ лета 1880

Вермеш је четири године раније ишао у Напуљ да с Мироновог „Бацача диска“ узме „меру“ и у локалној гвожђари је дао да се направи исти такав реквизит, вођен идејом о обнављању античке традиције. Врло могуће да је ту идеју Кубертен искористио.

olplm

Кубертен је своје спортско друштво основао 1883, пет година пошто су Лајош и брат му Нандор основали „Суботичко гимнастичко друштво“, потом и Спортско друштво „Ахилес“. Прва „Палићка олимпијада“ одржана је са скромним програмом: бацање кугле, скок удаљ и рвање! Игре су се касније развијале увођењем гимнастике, пливања, разних атлетских дисциплина, бокса, мачевања, веслања и бициклизма. По узору на античке игре 1889. уведен је и пентатлон. Учесници су били полуголи, у кацигама с копљем, кратким мачем и штитом, увијени у огртач, а надметали су се у аутентичним дисциплинама – бацању копља, трчању, бацању диска, скоку удаљ и рвању. Главно на зимским играма, како и приличи, било је једрење по леду језера.

Палић је тада већ био позната бања имућних и угледних па је покретање „Олимпиаде“ представљало значајан замах да постане нови спортски центар овог дела Европе. Вермеш је на Палићу изградио и прво „олимпијско село“ – виле „Богојвар“ (Совино гнездо) и „Лујза“ подигнуте су 1892. Грађене су у тада помодном швајцарском стилу, с обилатом употребом дрвета и цреповима од чувене Жолнаи керамике. За разлику од обновљене „Лујзе“, која је неко време била претворена у казино а данас као луксузни пансион прима госте, „Богојвар” је препуштен зубу времена и тек чека боље дане. Крај њега је подигнут и споменик Вермешу. Без икакве сумње, заслужно.

Предузећу „Парк Палић“, које је финансирало пројектну документацију за адаптацију виле, Министарство културе Србије је лане одобрило два милиона динара за прву фазу реконструкције – уређење фасаде. Радови треба да почну чим временске прилике дозволе, а из „Парка Палић“ најављују да ће наставити прикупљање новца јер је укупна вредност реконструкције процењена на више од седам милиона динара.

У својеврсном олимпијском селу привилегију да се о Вермешевом трошку сместе имали су такмичари који су на „Палићку олимпијаду“ долазили из других места. Да би се игре могле одржавати, Вермеш је у свом воћњаку на Палићу поставио фискултурне справе и направио атлетске стазе. За потребе олимпијаде изградио је прву бициклистичку стазу у овом делу Европе, дугу 500 метара. Такву стазу тада су имали још само Лондон и Лајпциг. Спортско борилиште и дом за спортисте „Ахилеон“ на обали језера састојао се од стазе, трибина и хотела са 60 лежаја, у којем су смештај и исхрана спортиста били бесплатни, а близу је саграђена и летња позорница.

Спортске игре на Палићу одржаване су и лети и зими све до 1914, када су прекинуте због Првог светског рата. „Палићка олимпијада“ је у то време била највећа и најзначајнија спортска манифестација у региону, у тој мери да се на њу долазило у фраковима и свечаним хаљинама, а веома успешно је функционисала и кладионица. Из Сегедина су саобраћали посебни возови, а публика је за добродошлицу дочекивана музиком и топовским плотунима.

Вермеш је свој новац, своје време, занос и ентузијазам несебично и страствено улагао у Палић, до те мере да га је то довело до банкрота, али ипак је оставио вредну и незаборавну заоставштину. Списатељица Марија Шимоковић је занос покретача „Палићке олимпијаде“ пре три године  преточила у неку врсту витешког романа „Велосипед господина Вермеша“.

– Он је свакако био витез, иако га нико није прогласио витезом, који је породично благо улагао у општа добра – каже Марија Шимоковић. – Још онда је схватио да је Олимпијада више од спорта – филозофија и начин живота, али и могућност за његов завичај. Имао је идеја да овде донесе Европу, окупи интелектуалце и спортисте, од Палића направи право мондено летовалиште а спортским објекатима створи сценографију какву данас имамо. Витешки је примио и то што је 16 година пре Кубертена обновио античке игра а да ни од кога никакво признање није добио, нити га је то занимало.

Милорад Митровић / Дневник

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s