Прогоница – празник живе ватре …

У традицији нашег народа, паралелно са црквеним празницима и обредима, задржала се линија прехришћанских ритуала која чини интегрални део нашег фолклора. Овакви ритуали, наслеђени још из многобоштва, део су такозваног народног календара и њихово везивање за црквени календар не само да није укинуло, већ је укоренило и уједначило са хришћанством паралелну народну, паганску традицију.
Један од празника у оквиру народног календара је и Прогоница која се и дан-данас задржала у селима Грчац и Азања у околини Смедеревске Паланке.

Прогоница је празник апотропејског (заштитног) карактера намењен превенцији разних сточних болести и обележава се једном годишње, увек 15. маја, иако се може рећи да почиње и дан раније, на празникСветог Јеремије. Уочи Прогонице, славари се скупљају код човека који је те године изабран за домаћина и договарају се око тога како ће се сам ритуал спровести, као и око ручка, тј. прославе која ће потом уследити. Домаћин је дужан да припреми јагње („брава“), а остале комшије доносе ситније прилоге у храни и пићу. Такав ручак се назива „ревенски ручак“ или „ревена“, а учесници „ревенаши“.

Централни део ритуала представља „вађење живе ватре“ којем се приступало у „глуво доба“, око три сата после поноћи. За ову прилику је било потребно спремити два сува дрвета, једно мекше, од липе, и једно тврђе, најчешће храстово. Мекше дрво се постави на макаре и онда се одреде двојица који ће тврђим дрветом превлачити преко њега, као да тестеришу. Пошто је ово заморан посао, људи се организују у неколико група и одмењују се све док се од трења дрво не ужари и почне да ствара варнице. Варница се прихвата на труд који се запали и то представља живу ватру.

Трудом и припремљеном сламом се запале ватре са обеју страна кланца, прогона – по којем је празник и добио име и који је ископан да би њиме прошла стока. Ујутру славари доводе своју стоку и њихов задатак је да је натерају да прође кланцем што ближе ватри. У нашим народним веровањима, ватри се даје изузетно поштовање и сматра се да има заштитну моћ против мистичних сила. Мислило се да ће се на овај начин болест заплашити и отићи. Пошто није сва стока довођена, скупљала су се деца која су узимала угарке и њихова дужност је била да иду до куће и тим угарцима загараве преосталу стоку правећи облик крста. Верује се да се у угарцима непрекинуто задржава живи огањ и да се на тај начин преносе његова магијска својства.

Након обављеног ритуала, уследила би прослава и свечани ручак. Славље почиње сечењем колача за чију је припрему задужен домаћин и приступа се избору домаћина за наредну годину. Славари би се на тај дан јављали поздравом: „Домаћине, срећна слава, да ти стока буде жива и здрава“. Прогоница је и време помирења, ако би неки од гостију били у завади, тога дана су дужни да поштују један другог и да одговарају ако би били упитани.

Марко Прокић / Сербум

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s