Бег из Берлина: Како је Хитлер умакао авионом, преко Шпаније дошао до Аргентине, умро 1962 …

Сведоци из Јужне Америке, али и актери који су учествовали у пребацивању фирера потврдили да вођа Рајха није извршио самоубиство у берлинском бункеру 1945. већ је живео у Аргентини са нацистима и добио још двоје деце са Евом Браун

ah0

Адолф Хитлер и Ева Браун, по званичној верзији, убили су се 30. априла 945. у бункеру у Берлину, након чега су њихова тела спаљена у башти парламента. Међутим, не постоји нити један физички доказ да су управо Хитлер и Ева Браун умрли у бункеру. У тренутку њихове смрти није било сведока, а чувени део фирерове лобање, који је деценијама био чуван у Москви, коначно је 2009. подвргнут ДНК анализи. Анализа је показала да лабања припада непознатој жени, старој између 20 и 40 година, а која није Ева Браун.

Теорије завере о Хитлеровој смрти појавиле су се непосредно након завршетка Другог светског рата. Прва књига на ту тему написана је већ 1953. године. Углавном се увек говорило о томе како су Хитлер и Ева побегли у Јужну Америку, где су живели и имали децу. У последњој књизи која износи једну такву теорију, британски публицисти Џерард Вилијамс и Симон Данстан тврде како има више доказа да је Хитлер побегао у Аргентину него да је скончао у берлинском бункеру. „Постоје све претпоставке да је Хитлер мртав, али нема ни најмањег доказа о његовој смрти“, рекао је 12. октобра 1945. амерички генерал Двајт Ајзенхауер. Службену верзију о Хитлеровој смрти никада није прихватио нити Стаљин. Он је на Потсдамској конференцији тврдио да је Хитлер побегао – „вероватно у Шпанију или Аргентину“.

ah1
Један амерички сенатор чак је понудио милион долара за доказ о Хитлеровој смрти, али тај новац нико никад није добио. Најдуговечнији директор ФБИ-а Едгар Хувер је све до шездесетих година прошлог столећа чувао досијее с извештајима о свим случајевима када је Хитлер виђен. Међутим, многи досијеи ФБИ-а о Хитлеру и Еви Браун никада нису обелодањени, као нити они које чувају британске тајне службе.

Хитлера и Еву заменили су двојници

Аутори књиге „Сиви вук – Бег Адолфа Хитлера“ сматрају да су Хитлер и Ева побегли 28. априла 1945, а да су их у бункеру заменили двојници које је Мартин Борман пронашао. Хитлера је заменио Густав Вебер, а Еву Браун једна од трећеразредних глумица из „ергеле“ Џозефа Гебелса. Вебер је био Хитлеров двојник од 20. јула 1944. када је на њега покушан атентат у Вучјој јазбини. Фирер је том приликом био озбиљније повређен него што је то објављено у јавности. Вебер је чак мењао Хитлера приликом последњег службеног фотографисања, када је поделио медаље припадницима Хитлерове омладине, 20. марта 1945. у врту канцелара.

Док су Хитлер и Ева бежали, двојници су их глумили два дана. Након што се Борман уверио да су Хитлер и његова супруга на сигурном, двојници су убијени и то највероватније руком Хајнриха Милера (Гестапо), након чега је инсценирано њихово самоубиство.

– Дошли смо до подножја неких дрвених степеница које су водиле горе у његову собу, само три метра од прозора крај којег сам стајао. Тамо, у дну тих степеница пронашли су полуспаљено тело човека који је имао прамен црне косе на десној страни лица и мале црне бркове. Подобније су га погледали, а онда је њихов лекар дошао до закључка да је то лош Хитлеров двојник, а не сам Хитлер. Ако је то тачно, онда је он нестао без трага и гласа, испричао је 3. маја 1945. ББЦ-јев репортер Томас Кадет који је са совјетским снагама ушао у бункер.

Бег из Берлина јункером

У поноћ 28. априла 1945, док су други станари Фиреровог бункера спавали, Хитлер, Ева, немачкој овчарка Блонди, Мартин Борман и још седморо поузданих СС-оваца тихо су отишли у бункер до Хитлерових приватних одаја у згради старе канцеларије Фирера. Тамо је био скривени тунел за бег. На крају тунела чекао их је Херман Фегелин, супруг Евине сестре Гретл Браун. Он је раније од Химлера ‘средио’ авион Јункерс Ју-52 који је групу чекао на узлетишту Хохенцолерндам. Група је изашла из тунела код Фербелинер Плаца где су им се придружили Евина сестра Илсе и Фегелеинов близак пријатељ СС-овац Јоахим Румор са супругом. Одатле су их три тенка и два полугусеничара пребацила до писте.

ah2

Асошиејтид прес и Ројтерс су 1947. објавили разговор с пилотом Петером Баумгартом који се тада налазио у варшавском затвору. Он је тврдио да је лично превезао Хитлера, Еву и њеног шурака Фегелеина из Берлина. Историчари и истраживачи до данас су увек игнорисали ту чињеницу иако се радило о извештају две најутицајније новинске агенције.

Баумгарт је добио наредбу да одлети до аеродрома у Тондеру у Данској, некадашњу базу цепелина Немачког Царства. Група се потом укрцала у други авион који их је пребацио до Травемундеа на немачкој обали. Евина сестра Илсе одлучила је да остане у Немачкој, као и Румор и његов супруга. Фегелајнова супруга Гретл била је у поодмаклој трудноћи па су закључили да је за њу преопасно да путује. Сматрали су да ће касније бити времена да му се жена и дете придруже.

Преостали чланови групе укрцали су се у авион који их је превезао у Реус у Каталонији, подручје које су фашисти генерала Франка држали у железном стиску након пораза каталонских републиканаца у Шпанском грађанском рату. Следећа станица биће шпанска Канарска острва (где је постојала база Вила винтер) одакле ће подморницом класе ИX. кренути у далеко уточиште – Аргентину.

Где води траг новца?

Нацистички ратни строј газио је све пред собом у победничким данима Блицкрига 1939.-1941. Окупиране европске земље немилосрдно су опљачкане. Из националних трезора украдене су златне полуге и драго камење, а да не спомињемо колико је новца украдено жртвама Холокауста. Велике количине пребачене су кроз неутралне земље Швајцарску, Шведску и Шпанију на приватне рачуне.

Након што је Борманн 1943. схватио да је рат изгубљен покренуо је Актион Адлерфлуг (операција Орлов лет) за кријумчарење златних полуга, драгуља и осталих драгоцености из Немачке у сигурна скровишта широм света, нарочито у Јужну Америку. Борман је смислио и Актион Фојерланд (операција Ватрена земља) како би осигурао скровиште нацистичким вођама. Одабрана јазбина налазила се у Патагонији у Аргентини, али је цена била висока. Аутори „Сивог вука“ тврде да су доказ томе бројке које показују стање аргентинских златних резерви. Аргентинске златне резерве нарасле су с 346 тона 1940. на 1.173 тона 1945. што одговара износу од 1,4 милијарде долара.

Подморницом до Аргентине

Подморница У-518 довезла је Хитлера и Еву до обала Аргентине након 53 дана. Током живота у Јужној Америци више су се пута селили да би се на крају скрасили у подножју Анда. У своју палату Иналко преселили су се 1947. године. Палата се налазила у пољопривредној колонији Нахуел Хуапи. То подручје било је готово неприступачно све до ’60-их година прошлог века, када је саграђен пут који води преко Анда у Чиле. Подручје између Сан Карлос де Барилохеа и Вила Ла Ангостуре у покрајини Рио Негро неодољиво је подсећало на Баварску, а палата Иналко на Бергхоф. Недалеко од границе с Чилеом, на најудаљенијем крају језера Нахуел Хуапи, Иналцо је био скривен од погледа и до њега се могло доћи само бродом или хидроавионом.

Једним пољским новинама јавио се 1995. човјек који се представио само као Хер Шмит. Његов је отац био СС-овац који је након рата побегао у Аргентину. Породица му се придружила 1948. године. Шмит је тада имао 12 година, али је рекао како се сећа да су подручје где су живели нацисти називали „Долина Адолфа Хитлера“ и да су се околна насеља звала Дојчланд (Немачка), Хајмат (Домовина) и Фатерланд (Завичај). Нико није живео изван долине. Припадници заједнице сами су узгајали већину хране, а све друго доносило се из оближњих градова.

Хитлер је имао четворо деце, двоје с Евом

Теоретичари тврде да су Ева и Хитлер већ имали кћер Уши која је рођена 1938. у Немачкој (службено је Урсула, из миља звана Уши, била ћерка Евине пријатељице Херте Шнајдер, али постоји толико фотографија Еве и Хитлера с том девојчицом да су многи касније нагађали да је то заправо њихово дете). У Аргентини им се непосредно након рата родила друга ћерка.

Хитлер је наводно имао везу и с познатом немачком атлетичарком Тили Флајшер који ју упознао на злогласним Олимпијским играма у Берлину 1936. године. Сместио ју је у једну сеоску кућу крај Берлина и њихова романса је потрајала осам месеци. Када је сазнао да Тили чека дете, замолио је свог пријатеља др. Фрица Хојзера да се венча с њом. Хојзер га је послушао. Након пада Трећег рајха 1945. Хојзер је напустио Тили и побегао из Немачке. Хитлер је само једном видео ћерки која се звала Гизела. Она је 1966. објавила књигу у којој тврди да је Хитлерова ванбрачна кћер.

Умро је 1962. након можданог удара

У „Хитлеровој Долини“ је од 1947. живео и Фиреров лека, извесни Ото Леман. Његове наводне мемоаре сачувао је морнар с брода Адмирал Граф Спе Хајнрих Бете, с којим је др Леманн неговао оболелог Хитлера. Бете је мемоаре предао капетану Мануелу Монастерију с којим се спријатељио ’70-их година 20. столећа. Монастеријева књига из 1987. „Хитлер је умро у Аргентини“ обухвата нека Леманова запажања и Бетеова сећања. Хитлер је највероватније боловао од Паркинсонове болести и то још од ’30-их година. Након 1950. симптоми су му се погоршали, а поготово након што се 1955. преселио у Ла Клару. Политика му више није била важна, повукао се у себе и није имао додира с спољним светом. Леман је описао како је у раздобљу од 1955. до 1961. Хитлер непрекидно физички и ментално пропадао, а лице му је постало делом парализовано.

У подне 12. фебруара 1962. тада 72-годишњи Хитлер срушио се у купатилу. Три сата касније доживео је мождани удар и током ноћи пао у кому. Умро је 13. фебруара у 15 сати, забележио је др Леман.

Хитлер се у Аргентини дружио с Павелићем

Хитлер се током живота у Аргентини дружио с другим одбеглим нацистима па тако и с Антом Павелићем који је живео под лажним именом Антонио Сердар и био је познат као „дон Лоренцо“. О томе је сведочио Хернан Анцíн који је радио за Павелића као столар од 1953. до 1954. године. Рекао је да су Хитлерови редовно посећивали Павелића.

– У основи је био исти. Имао је седу кратку косу, ошишану војнички. Без бркова – испричао је Анцíн, који након 1954. више никад није видео ни Павелића ни Хитлера.

Сличну причу испричао је и новинар и теолог Драго Пилсел који ју је чуо од свог оца. Наиме, његов деда је с породицом емигрирао у Аргентину након Другог светског рата. У Буенос Аиресу се спријатељио с Павелићем. Пилсел је причу о дружењу Павелића и Хитлера чуо још као дечак. Хитлер је наводно помогао Павелићу да побегне из Аргентине, дао му је новац те му осигурао лажан идентитет и пратњу.

Погледајте филм о Хитлеровом бекству!

Курир

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s