Скривено благо …

Да ли иједно данашње дете може замислити свет без стрипа? У време мога детињства, стрип није постојао. Односно, био је забрањен. Свет маште, витезова, авантуриста, пробисвета и, нарочито, чудних животиња које су имале моћ говора није се уклапао у социјалистички реализам. Сматран је „продуктом буржујске декаденције”.

Мој деда је пунио таван разним непотребним стварима: од искривљених ексера, преко зарђалих металних кутија до мемљивих предратних свежњева „Политике”. Бака је сматрала да нам то ђубре може донети само заразу, док се остатак породице надао како деда тамо крије и неке вредније ствари, које би нам, на пример, могле решити финансијске проблеме. Када је деда умро, испоставило се да ни бака а нити они други нису имали право. У ствари, у тој гомили непотребних, бесмислених старудија ја сам једини пронашао нешто што је представљало право благо.

На стрип сам набасао сасвим случајно, вођен урођеном потребом да цуњам по забрањеним просторима, а наш таван је био прва од таквих територија. Бака је говорила: „Набошћеш се на нешто, осакатићеш се!”, стриц: „Шта тражиш тамо, у тој паучини?”, док ме је сестра од тетке потказивала: „Опет је био горе, у мраку”. Ја никоме нисам говорио шта тамо радим, уплашен да ће ми моје велико откриће бити ускраћено, одузето.

Деда је чувао примерке „Политике” још од 1928. али се у комплетима од 1932. налазио и недељни илустровани дечји лист „Весели четвртак” у коме се већ у првом броју појавио Мика Миш. Ту су још били Бим и Бум, као и Мачак Марко (много година касније названи су оригиналним именима Мики Маус и Мачак Феликс). Од 1934. „Политика” објављује први стрип у наставцима (или како су га тада називали „роман у сликама”) „Тајни агент Икс-9”. Од 1936. свакодневно у наставцима штампа домаћи стрип „Хајдук Станко” Ђорђа Лобачева, а од 1938. и „Женидбу цара Душана” од истог аутора. Тада то нисам знао, али морао сам некако осећати да је Лобачев велики уметник који превазилази овдашње оквире. Зашто бих, иначе, без даха гутао његова дела „Биберче”, „Баш-Челик”, „Принцеза Ру”, „Господар смрти”, „Плава пустоловка”, „Барон Минхаузен”, и „Чардак ни на небу ни на земљи”?

Од 1952. направљен је први пробој кроз ригидни зид соцреализма – у „Политици” је почео да излази Паја Патак. Била је то макар делимична надокнада за све оне године без стрипа. Моји родитељи су свакодневно куповали „Политику”, тако да више нисам морао да копам по тавану. Једино ми није било јасно како је могуће да се они више занимају за позоришне критике него за догодовштине Паје, Пате, Раје, Гаје и Влаје. Мама се чак једном заплакала прочитавши нешто што је написао Ели Финци.

Полако сам сазревао па су почели да ме интересују стрипови с људима, углавном јунацима и авантуристима. Гутао сам „Тарзана”, „Принца Валијанта”, „Флаша Гордона”, „Мандрака” и „Рипа Кирбија”. А онда сам, ни сам не знам како и зашто, нагло прешао на сасвим друге теме и навалио на „Бена Болта”, „Џонија Хазарда” и, најзад, на „Јулију Џонс” аутора Стена Дрејка. Да сам био макар мало самосвеснији, везивање за ову сагу о лепој девојци која никако да се одлучи да се уда (и тако унедоглед, годинама), повезао бих то са сопственим пубертетским проблемима. Али, као што је познато, најтеже је анализирати себе, поготову ако си петнаестогодишњак.

Како сам најзад одрастао, фантастични свет стрипа у моме срцу полако је замењиван другим, много реалнијим опсесијама. Девојкама, на пример. Новине, разумљиво, нисам читао. А онда сам једног дана случајно узео у руке „Политику”, можда да бих погледао програм београдских биоскопа, или нешто тако. Прелиставао сам брзо стране и налетео на Пају. У међувремену појавио се и нови лик, Баја који се страшно нервирао седећи на гомилама новца и злата. Насмејао сам се од срца том неуротичном милионеру и заклопио новине, свестан да је детињство прошло а да то нисам ни приметио…

Горан Марковић / Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s