Мала земља пуна афера …

 Шта су заиста афере, које врсте постоје, како настају и како се заташкавају? Да ли се у Србији политика искључиво води кроз сензационализам?

Афере нису ништа ново ни у Србији, а ни у Западној Европи. О томе сведочи и чињеница да је израз „афера“ позајмљеница из Француског. Сигурно једна од највећих афера у српској историји јесте банкрот Генералне уније француског предузећа које је имало задатак да изгради прву српску железницу за време Милана Обреновића. Сам краљ је био акционар, а буџет Србије је био оштећен за тада незамисливих 34.485.331 динара. Па ипак, далеко већа афера непозната широј јавности тога времена је била Тајна конвенција у којој је Милан Обреновић пристао да Србија буде под патронатом и сфером утицаја Аустро-Угарске, у замену за краљевску круну и спољну подршку. Очигледно је да је краљ Милан оставио дубок траг на нашу политичку сцену, јер многи данас иду његовим путем.

По свом обиму афере се могу поделити на: афере од националног значаја, афере које погађају одређене државне ресоре и на личне афере које се тичу самих политичких актера и њихових поступака. Често се мањим аферама скреће пажња са заиста битних, па се тенденциозно у медије пласирају запаљиве и недоречене изјаве. Добар пример тога је изјава министарке за енергетику Зоране Михајловић да постоји министар у Влади који ради против националних интереса. То бесциљно бацање уља на ватру служило је да се прикрију притисци ЕУ на промену уговора о Јужном току, а претходно се у Србији водила опсежна кампања која је имала циљ да ту инвестицију прикаже као штетну по државу.

Афере од националног значаја су оне које утичу на читаву земљу или барем такав утисак треба да оставе. Добар пример лажне афере од националног значаја јесте тзв. „историјско не“ од 9. априла прошле године. Тада је одбијена фантомска, непостојећа, усмена понуда ЕУ за коју нико не зна шта је садржала, осим тога да је била „катастрофална“. Убрзо потом уследило је „историјско да“, док је оно претходно „не“ служило да убеди грађане Србије да се њена власт свесрдно бори за националне интересе. Најзанмиљивије је што у тих неколико дана лажног уверења да је у Србији заиста дошло до заокрета у политици, градски тргови нису били препуни љутитих проевропских грађана.

Ресорне афере често не избијају плански већ се шире јавношћу због већих грешака у функционисању државног система. По природи демократске утакмице опозиција је ту да их преувелича како би нашкодила својим супарницима. Афера „индекс“, поништавање мале матуре или ниво афлаткосина у млеку су представници ове врсте афера. По правилу, ресорне афере штете рејтингу странака или барем појединих министара и високих званичника који бивају обележени њима. Дуго ће се памтити обећање Млађана Динкића о хиљаду евра сваком одраслом грађанину Србије, много више него ликвидација целокупног домаћег банкарског сектора који је замењен зеленашким каматама и кредитима у страним валутама.

Афере из ресора образовања су битне јер су по правилу нерешене, док се дипломе полако претварају у потрошачко добро. Пошто је прилично јасно да се и власт и опозиција служе аферама, о правом извору проблема није могуће расправљати. Тада власт тежи да себе представи као одбрану од антидржавног деловања опозиције, а слоган постаје „реформа или пропаст“. Не расправља се о садржини реформе, а они који је спроводе су или политички послушници или лако смењиве, полустручне, нестраначке личности. Афере које се тичу здравља остављају дуготрајнији траг попут контаминираног млека, или неиспитаних вакцина за свињски грип. Међутим, у свакој истинитој ресорној афери постоји велика количина новца која се одлива у страначке касе и џепове политичких вођа, а бивају кажњени само они на дну „ланца исхране“. Усто се са склањањем превише експонираних министара чека док се прашина не слегне.

Српски академски круг

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s