Злочиначки карактер социјалистичке Југославије и њена унутрашња и спољна злочиначка политика …

Социјалистичка Југославија била је неслободна, економски неефикасна и држава у којој је право било служинче политике. То је била држава у којој је владао терор партије која је насилним путем, без демократских избора, дошла на власт уз помоћ стране војне силе.

То је била држава која се прво обрачунала са класним непријатељем, односно грађанским сталежом, тако што је људе или физички ликвидирала или протјерала ван земље. То је била држава чија се спољна политика користила свјетским терористима, поготово из арапског свијета, како би глуматала некакав фактор. То је била држава која је власницима отела њихову имовину која није враћена ни до данашњег дана.

Према томе, унутрашња и спољна политика социјалистичке Југославије биле су засноване на злочину. Злочину према својим и злочину према грађанима других држава које су терорисали зликовци попут Гадафија или Арафата. Она, као таква, логично, није могла да успије. Тоталитарни режими никад немају будућност. И зато је потпуно логично што је пропала недуго након смрти првог и највећег злочинца-Тита.

Савјет Европе је прије неколико година усвојио Резолуцију о осуди комунистичких злочина у Европи. Ту резолуцију нису усвојиле нити БиХ нити Србија, просто зато што су у тим земљама и даље снажне комунистичко-обавјештајне снаге. Из истог разлога ове земље су међу најнеслободнијим земљама у Европи кад је слобода економске активности у питању, односно то је разлог економског и друштвеног разарања које растаче овај простор. Комунисти и даље владају овдје и зато нас нико цивилизован у свијету не жели. Посматрају нас као црвене варваре неспособне да се укључе у цивилизацију.

Зато је основно и, прије свега, етичко питање проблем осуде злочиначког карактера социјалистичке Југославије. Потребно је да се наше друштво суочи са собом и својом прошлошћу и да призна да је она обиловала злочином. Комплетно комунистичко руководство бивше социјалистичке Југославије и њених република мора бити накнадно политички осуђено а њихова политика се мора јасно раскринкати и објелоданити како би се препознала у пракси и реторици данашњих политичара и то је једини могући начин да се ријешимо тога зла. Покрадена имовина мора да се врати власницима, држава мора да постане правна а не партијска, економска активност мора бити примарно у рукама грађана, а не државе.

Иако и сама склона бирократским девијацијама, добра ствар код ЕУ је што ипак инсистира да државе западног Балкана у процесу прикључења ЕУ морају рашчистити са својом комунистичком прошлошћу. Морају се отворити тајни досијели комунистичке тајне полиције, морају се јавно обзнанити сарадници исте, као што морају да одговарају и сви живи злочинци које је до сад штитила држава, морају се обештетити жртве. Због тога је веома битно да ЕУ буде посебно строга према овим државама кандидатима јер су њихове обавезе превише важне да би им се гледало кроз прсте. Очигледно, ми сами нисмо успјели да средимо своје друштво и зато је неопходно да наше државе непрекидно притиска неко моћан са стране како би се то коначно и десило.

Фронтал

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s