На једном месту имена свих страдалих Срба …

Крајем прошле године на састанку 28 представника културних и научних институција, невладиних организација и удружења из Србије и Републике Српске, утврђен је план за прављење јединствене базе података са именима и презименима свих Срба изгинулих у ратовима у 19. и 20. веку, до којих је могуће доћи на основу документације која постоји у неколико архива у Србији.

У бази ће се тако, први пут, наћи сви страдалници у ратовима који су у прошлом веку десетковали Србију: два балканска, два светска, једном југословенском-грађанском и НАТО агресији.

Војни архив већ годину дана прави базу података војних жртава ратова од 1912. до 1918. године. Према речима пуковника Милорада Секуловића, начелника Војног архива, пописују се само војне жртве, јер само о њима постоје подаци. До сада их је у базу података унето 135.000. Он је навео да постоји укупно три милиона докумената о Првом светском рату само у централном архиву и сви они морају да се прегледају, додајући да и локални архиви праве своје базе података.

У овој, јубиларној години Великог рата, Војни архив, у сарадњи с Програмским архивом РТС-а, Историјским архивом Пожаревца и Медија центром “Одбрана” припрема и изложу под називом “Велики рат кроз архивске збрике и фондове”, која настаје из архивске грађе дуге седам километара, у којој има 40 милиона војних докумената укључујући и географску карту из 1716. године. Захваљујући тој ризници културног и архивског блага, упоредо се ради на два пројекта: попису погинулих српских војника у Првом светском рату и припрема изложба докумената, фотогафија, филмова, војних и политичких мапа. Историчар Бојан Димитријевић објашњава да ће на изложби бити приказана нова и непозната ахривска документа која ће дати илустрацију светског рата од његовог почетка 1914. до мировних преговора 1919. године.

Републички завод за статистику преузео је обавезу стварања информатичког решења базе података у којој ће именом и презименом, датумом и местом рођења и смрти бити наведене све жртве. У исто време, историчари су сложни у оцени да ће прикупљање података о свим жртвама из претходних деценија бити тежак и мукотрпан посао, јер је део архива и докумената уништен и растурен, као и да је потребно да држава анимира све локалне музеје, архиве, удружења и истраживаче да учествују у овом подухвату који би најзад све заборављене жртве извукао из анонимности и дао им место које им припада.

ЉМалешевић

Српски гробови широм Европе и северне Африке

Код нас не постоји чак ни евиденција гробаља на којима су током свих ратова који су пратили српски народ његове жртве сахрањене, а не постоје чак ни тачни подаци о погинулима у НАТО бомбардовању Србије 1999. године. Оно што је познато је да у земљи и иностранству има око 6.000 српских војничких гробаља и обележја, а по подацима Републичког завода за заштиту споменика културе, наше жртве налазе се, сем у Србији, на територији суседних земаља, али и широм Европе и северне Африке. Но, имена и презимена оних који у њима почивају до дана данашњег нису пописана у јединствену базу.

Дневник

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s