Наличје корупције на Балкану …

Као кула од карата почели су да „падају” бивши и садашњи званичници земаља широм југоисточне Европе под налетом истрага покренутим после открића корупционашких афера у које су били укључени минулих деценија. Румунијом се проломила вест да је бивши румунски премијер Адријан Настасе осуђен на четири године затвора због корупције и изнуде, док се словеначка јавност преиспитује да ли је у сузбијању корупције учињено довољно, иако су својевремно у јавности прозвани бивши премијер Јанез Јанша и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић кршили закон.

Док Бугарска не може никако да објасни званичницима у Бриселу како то да већина бивших министара после одласка са функција напрасно постају милионери, у Хрватској се само нижу судски процеси против бившег премијера Иве Санадера, док је Грчка у знаку корупционашке афере у којој се открива да су се милиони евра мита слили у џепове званичника Министарства одбране, који су склапали уносне послове са страним оружарским фирмама.

Борба против корупције постала је омиљена тема, нарочито када је у питању притисак западноевропских земаља, чији глас је био пресудан да се балканске земље учлане или бар приближе чланству у ЕУ. То је постала својеврсна мантра и „услов свих услова”, чак и за земље чланице ЕУ, које су финансијски посрнуле па им је неопходна солидарна помоћ европске породице. Међутим, у том принципијелном инсистирању веома често се превиђа једна битна чињеница – новац који се појављује у бројним корупционашким аферама је неретко управо од банака и великих компанија Немачке, Француске, Аустрије, Шведске… Истих оних земаља чији лидери критикују своје колеге из земаља у којима корупција „цвета”.

Штавише, испада да је корупција највише „цветала” у време када су балканским земљама владали премијери, који су највише допринели приближавању њихове земље чланству у НАТО и ЕУ. Тако Настасе важи за најбољег румунског премијера, у чијем је мандату Румунија економски просперирала, ушла у НАТО и била спремна за улазак у ЕУ. Сличан случај је и са Санадер док је био у фотељи хрватског премијера. Међутим, за разлику од Анастасеа којем је, како кажу, суђено са „танким” доказима, у случају Санадера се појављују сведоци и документи који терете и чувене западноевропске компаније и банке да су послове обезбеђивале захваљујући издашном миту. У Санадеровом случају је разоткривена прича како је, освајајући тржиште на Балкану, пословала Хипо Алпе Адрија банка што, према оценама појединих аналитичара, најбоље описује наличје корупције на Балкану у којем је не мало број западноевропских компанија користио смутне везе у политици.

Аустријске и немачке банке и велике корпорације су међу првима окупирале терен на Балкан, на којем су добијали финансијски уносне послове, захваљујући магловитим везама са политичарима којима су плаћани милионски „консултантски трошкови”. Оно што је приказивано као „консултантски трошкови” заправо је био класичан систем мита на који се никад не би на тај начин одлучили у пословању у Западној Европи.

Захваљујући тој корупцији, мале локалне банке постајале су регионални гиганти, а велике компаније долазиле до профита које нису ни могле да замисле на овим просторима. О томе можда најбоље сведоче недавна открића у Грчкој у којој је бивши заменик одељења за јавне набавке у Министарству одбране открио да су он и остали некадашњи високи војни функционери од представника немачких, француских, шведских и руских фирми добијали милионе евра да би Грчка купила скупље оружје. Само тај званичник који је „пропевао” добио је око 13 милиона евра, а како тврди од тога је само од једне немачке компаније из наменске индустрије добио око десет милиона.

Лепо је то што се напокон открива да је 600.000 евра мита допринело да се Грчка одлучи за скупу модернизацију својих старих подморница уместо да за далеко мање новца купи нове подморнице, као и да је продаја француских авиона „мираж” била „подмазана” са 800.000 евра мита или да је шведска компанија „Ериксон Макровејв” за услуге лобирања неком грчком званичнику платила 240.000 евра како би Грци купили шведски радарски систем „Артур”. Лепо је и то што се види да ни некадашњи министар одбране није заштићен од затворске казне када је доказано да је учествовао у корупцији.

Али, још лепше би било када би правосуђа у Немачкој, Француској или Шведској процесуирале одговорне у фирмама које су давале мито. Засад се још није објављено да ће у Немачкој неко процесуирати одговорне у компанији која је само једном грчком службеника Министарства одбране дала око десет милиона евра мита, док се из Шведске чуло да нико из „Ериксона” неће бити процесуиран јер је случај, према шведском закону, застарео.

Тежина западњачких критика на рачун корумпираности југоистока Европе би била много кредибилнија када се не би чинило да сопственим компанијама жмуре када учествују у смутним пословима у којима освајају нова тржишта. Некако се чини да када неко из западноевропске фирме освоји ново тржиште захваљујући томе што неком политичару да кофер пун новца, то се тумачи као борба за националне економске интересе. Када то, пак, ради неко други, онда је то корупција. Стога је сасвим разумљива озлојађеност грчке јавности на сваку критику која стиже из Берлина и Брисела или наметања строгих услова за добијање европске помоћи. С правом се Грци питају колика је улога зајмодаваца из Западне Европе у томе што је Грчка подлегла под бременом дугова. Судећи према саслушањима ових дана, Грчка је само у смутним оружарским набавкама оштећена за неколико милијарди евра.

Ненад Радичевић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s