У информатичком добу српском језику потребан национални план …

Српски језик је на удару информатичког доба и савремених технологија, и потребан је национални план за спас нашег језика, упозорава у разговору за „Дневник” професор Математичког факултета у Београду др Душан Витас, који је за рад у тој научној области математичке лингвистике одликован Орденом витеза реда Акадамске палме. Француска је тако одала признање нашем научнику, препознавши његова достигнућа. Проф. др Витас је иначе творац морфолошког електронског речника. Његово пионирство је у развоју електронских речника у региону, увођење математичке лингвистике у некадањшој СФРЈ…

– Проблем је у томе што смо данас у тренутку када информационе технологије захтевају да језик буде припремљен на одговарајући начин за употребу у њима – објашњава професор Витас.

Он упозорава на то да проблем није нимало баналан, иако има оних који ће узвратити „па ми смо на вебу, читамо новине на вебу, дописујемо се”.

– И имамо утисак да је српски језик ту. Али, то баш није тако, и то је најповршнији вид употребе веба. Веб иде ка томе да можете развијати квалитетне апликације које зависе од језика. Можете ли туристи који је дошао у Београд помоћи без посредовања? Језичке технологије омогућавају да онај ко не зна велике светске језике, ни српски, при помену ћевапчића или ражњића зна шта ће добити у ресторанском тањиру. То су најнаивније апликације, а иза стоје огромне колекције докумената – каже проф. Витас.

Замислите сада, додаје он, да имате све новине које су изашле, од почетка до данас, и да неког занима шта је било 24. октобра у било којем периоду који покривају штампани медији у Србији.

– Може ли се сада пронаћи тако нешто дигитализовано? Тешко. Поставља се питање, када већ данас имате мобилне, диктафоне, имејл, рачунаре, постоји ли српски језик у њима или не? Наравно, не постоји, јер са српским не можете урадити ништа од онога што са својим језиком може један Американац, Енглез, Француз или Немац. Наш језик, једноставно, није довољно припремљен за ново доба. Ту се ради, има разних помака, али треба више, јер то није само ствар истраживања већ нешто где се пресецају информатика, генерално информационо друштво, култура, наука, образовање, и ту је неопходан неки национални програм подршке језичким технологијама – истиче овај стручњак.

Др Витас наглашава да је потребно препознати проблеме, као што је то случај у Словенији, чија је скупштина усвојила програм очувања словеначког језика с различитим аспектима за говорне технологије, за преводилаштво, за разне области у којима се јавља језик и где постоји информатичка подршка коју треба развити.

– Рецимо, они су један значајан број својих текстова из 19. века дигитализовали, омогућили да се претражују, ставили на веб, а ми то готово да немамо, а било би важно да урадимо – каже др Витас. – Погледајмо шта се догађа с ијекавским текстовима на српском, ако их нема на одговарајући начин на вебу. Ако одете на „Гугл” и ставите ијекавски текст, одломак из романа Бранка Ћопића, нпр. „Магареће године“ – шта ћете добити када кажете да препозна језик? Хрватски. Одговарајући класификатор за српски, који препознаје ијекавски српски, не постоји.

Он упућује на то да је пре тачно годину дана завршен велики европски пројекат МЕТА НЕТ, који је анализирао стање у тридесетак језика Европе и да нигде заправо стање није савршено. Енглески је најбоље опремљен, као и они који се називају великим – француски, немачки – у бољој су ситуацији.

У следећој групи од словенских језика је пољски, а онда следи једна велика група угрожених језика, међу којима су наш, словеначки, бугарски, румунски, који имају неке ресурсе, али не довољне.

– Оно што је могуће урадити с енглеским језиком, с тим језицима није могуће, а упозорења је било код нас па сам наишао на текст предлога неког пројекта од пре 25 година о томе шта би ваљало урадити да би се језик опремао. Од тога није било, наравно, ништа, а мислим да чак и данас нема довољно слуха за ту врсту проблема – поручује стручњак кога слуша француска стручна и академска јавност.

ВЂуричић / Дневник

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s