Покрет за паприкаш / Mozgalom átalakítani pörköltte …

Плаћени предизборни простор – Оргинал текст
(Илустрација: ФШ@timerobber)

Dragi čitaoci, dobili smo pre par dana poslovni predlog od gospodina Tibora Vácija za zakup medijskog prostora u svrhu predizborne kampanje u zamenu za tri kile domaćeg kulena i jednu Mađaricu. Ponuda koja se ne odbija.

Predstavljamo vam političku viziju uvaženog gospodina Vácija i njegovog
Pokreta za praprikaš!

Poštovan glasač,

Zovem se Tibor Váci i želim da predsztavim sebe i program Pokret za preporod Paprikaš. Dopadneš idelogyja, zaokružiš ti broj 11 (jedanaeszt), glaszaš i miran Telep.

Naž je slogan:
Dobar Magyar – Szrbin nije loše. 

glavni-odbor

Glavni odbor naša partijà

Prvo upozna živalj zámnom. Rođen ja sam 1 auguzta 1960. godina u Gunarošu na najveđi Mađarszki praznik Sveti Đula Mešter. Moji otac Czaba i onjuk Ilonka, po zanimanje klompućari bili jako siromašan. U stanju teška oskudico majka često pravila paprikaž i pazulj od drveni ostatak klompe kojezmo od miložte zvali – klompaš i klompulj. Lepo szmo živeli i to malo žto imalo da skuvamo pojesti bilo srczem napravilo.

Nažaloszt u proleđe 1970. moga otacz piroš komuniszto odvode na Golo Otok zato žto on prilikom poseta Broza uzvikivalo parola “Tito vrđi žito!” Tamo Czaba i uginulo, a nedugo zatim i moja onjuk. Ošamuđen tugom i Kečkemetskom pálinkom, odlučan sam rešio da odem u Kanjižo i zamonašim se u parket servis. Tamo ja sam otkrilo moj smisao života. Parket i moja rumen ćuftitza hèhè – supruga Hajnalka. Zajedno szmo otvorili parketazzo radnja. Moja szupruga ponekad kazala: Dobar glasz širi polako, loše vrlo brzo. Požtuje taj möto i mušterija veoma zadovojan. Godinu dana kasznije Ježus Hriszt blagoszlovilo je porodico Váci malim Tivadar bačijem. Tivadar sada ima 32 godina i nije oženilo. Završio je on srednja škola za koszmetičar „Petefi Šandor“, szmer brkovi, ali trenutno raznoszi gajbe preko omladinszka zadrugaš. Požten Mađaro radan porodico.

medium_tivadar_vaci

Sin Tivàdar, buduđi ministar za inoztrano politiko

Politika mene nikad nije zanimalo. Moj prvi dodir sa politikom bio jož davna 1993. godina. Tada je za vreme puš pauza snimanja Minimaksoviszije sa doktor Vojizlav Šešelj, bivža minisztarka za socijalna pitanja Margit Savoviđ pohaszalo oralno zadovojstvo. Bilo je to traumatičan izkusztvo. Međutim, poszao krenulo sve nepovoljnije u skorije. Ceger prazno, tojaš dvadezet dinar, debreciner dvezta a kulen nema – banda sve pokralo. Država unižtila malo preduzeđe, dašzbina velika i ne može da ima plusz bilansz. Jednom redžju – najedilo. Tako – Tibor preko dana hoblovala parketaš a uveče pužta minimal u nođni klub u Szenta da plati doprinosz za pensziju. Težko Magyar živi u Vojvodina. Zato napravila partija za Paprikaš preporod jer smatraš da kad Magyar bude rumen, Szrbin ima zlata grumen. 

Prestaviđu program naž sa tačkama.

1. Ekologyja. 
Čiszt vazduh – Smanjiđemo emisziju žtetnih gasova tako žto uvede poveđanje poreszke dašzbine za vozilo velika kubikaš i spreči Vojislav Kožtunica da jede podvarak.
Bistra voda – Gybar da ne baca u Tisá i ostala vodotok, visok kaszna komunalno nego požalje na Kösovö preko fonda za pomođ tamožnjem življu.
Plodan zemljište – Vojvodina ima plodan zemjište. Pitaš zažto? Odgovor je jednoztavan. Ogroman količina kvalitetan fekalija koje pođubri zemlja. Planira da uplatiđemo Đerđu Balašu seriju koncerata širom Szrbija. Gde Panonzki mornar zasere, tu nasztaje crnica. 

2. Izlasz na more
Tiha patnja uvek izjedala Mađar žto nema more. Predmet podszmeha je često bilo od Srbina szprdalitza: „Jebe se tebi žto Mađarska nema more, ha-ha.“ Viže nema ni Szrbija more kao žto je poznato löl. Takozmo napravili projekat koji omogući da letuje zajedno Milorad i Zoltán na Panonskom primorje. Ako uložimo novaca da se potopi malo Vojvodina, podružje Bačka, može da napravi atraktivan turisztičan destinacija: Bački Petrovac na moru, egszotičan osztrvo Mali Iđoš, Gajdobra beach i tome sližno. Tu szam prepoznalo potenczijal. 

3. Natalitet
Opžte je poznato da u Srbija vlada bèla kuga. Uvoszom jeftina radna snage sumnjivog moral iz Zigotčvaroš, poveđamo prirodni priražtaj i sprečiti teszkobom nateran građanin ruralnih predela da sztupa u vanbračan zajednico sa domađom i divljom životinjom. Takođe, na ovaj način spreči izumiranje pojedini životinjskih specija i njihova migracija ka Rumunija i Bugarszko, žto je posledica decenijama potiskivan seksualan nagon tamožnji sztanovnižtvo kako na primer u opžtinama Vladičin Vonj, Babin Rčkerek i Szrpska Crnja . 

4. Privreda i novci
Nije sumnja da privreda treba szamajac a to znači friška bizsinisz ideja koju ja vidim u reciklaži pokojne sztoke i živinčad od čija masnođa može pravi krema za išijaz i reuma. To znači nova radno mezto i privlači szapadni kapital jer je Szrbija zemlja iszuzetno bogata reszurszom – mršöm i tzrkotinom, narožito Ćuprijski basen koji predviđa eskszplaotatziju dezet godina. Takođe, velika buduđnost je indusztrija klompi požto Mađarszka vlada daje kredit fraj za razvoj szvesti međunarodan zajednico o klompi kao sredsztvu od natzionalnog značaja Mágyarskog življa. 

5. Ljudszka prava
Kao žto svaki Rom ima zakonsko pravo na karton kućico, pacov dve kile i fauna različitih egzotičnih bakterija u dvorižtu, tako i Mađar traži svoje pravo. Pravo na brkove, na nošenje bèla čarapa na cipelo, na mađarszki fúdbal i pravo na vožnju Apenac u klompama bez kazni. Nižta viže od toga mi ne ižtemo. I da po potrebi može odigra czardaš na gradskom trgu bez da državo upali sirena za opasnoszt.

To je naž plan za preporod i hođemo da glasač zna da bez zdrava junico nema dobar ribiđ a kad ribiđ softano – prszte poližeš. Daj svoj glasz da Szrbija dobro najede!

Mozgalom

ZAOKRUŽITI ZA 11!

Za kraj, ako naš Mozgalom ne uzme cenzusz, želi da podeli stari kulinar reczepat poroditza Váci za klompoš:

Klompoš – priprema 

Na zagrejano ulje pržiti izeckani luk 
dok se ne dobiješ sztaklasti izgled, 
spustitiš veđe komade klompe 
/ prilikom przenja klompa se iskidati/, 
posuti začinima i na tihoj vatri, 
uz dolivaš vode da ne zagori, 
dinstataš klompa da odmekne. 

Kada je đon mekano, razmutiš kažiku 
bražna u malo vode i szpustitiš u sud 
da proprcka. Crno vino doliješ onoliko 
koliko je potrebno da se dobije 
gustina klompaša. Pustiž da sve zajedno 
malo prokrčka i dok toplo klompaš hèhè

Služiš uz klompir salatu. 

Ako je oskudico za vino, može umesto voda iz mutno Tiszá.

Prijatan!

Извор: Тарзанија/Србисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s