Послепразнична „депресија” …

Да ли је добро да људи осећају срећу иако за то немају никакав разлог или, чак, ако имају разлог за несрећу? Одговор на ово питање зависи од тога колико имају година. Ако су деца, онда је то добро, јер децу желимо да заштитимо од оних негативних догађаја који би могли да их трауматизују. Ако су одрасли, онда такво осећање именујемо еуфорија – „безразложно осећање среће”. Али ако прихватимо да свака одрасла особа у себи носи своје „дечје Ја”, онда ствари нису тако једноставне. И одрасли људи желе да повремено забораве на стварност и да се провеселе.

У последње време све је више натписа у новинама који децембар и јануар стављају у модел биполарног поремећаја: након еуфорије и маније у децембру наступа депресија у јануару. Предпразнична еуфорија је евидентна, али колико заиста може да се говори о послепразничној депресији?

Сасвим је нормално да неки људи у јануару нису баш нешто нарочито расположени. Главни разлог за то јесте то што је слављење било напорно, тако да се осећају исцрпљено. Добро је да периоду хиперактивности следи период пасивности, јер се на тај начин особа регенерише. Поготово код нас где тај период слављења обухвата неколико породичних слава, две Нове године и два Божића. Колективна диктатура весеља и среће уме и да засити, да исцрпи не само енергетски већ и финансијски. Људи се тада окрећу себи и траже мир унутар најуже породице.

„Синдром понедељка” може да буде један од разлога запослепразнично нерасположење. Резултати више истраживања су показали да је понедељак најомраженији дан, док су субота и петак најомиљенији. Разлог за такву оцену јесте то што оно „дете у нама” гледа на понедељак као почетак низа мучних радних дана, а на петак гледа као на почетак викенда. Оно што је за дане у седмици понедељак, то је за месеце друга половина јануара: почетак новог „мучног” радног циклуса. А оно што су за дане петак и субота, то је за месеце „весели децембар” – како су га именовале маркетиншке агенције.

Када су људи исцрпљени и засићени слављењем сасвим је нормално да након једног периода претеривања успостављају унутрашњу равнотежу. Зашто се уопште чудимо што у другој половини јануара нисмо исто тако расположени као и у децембру, када је то сасвим нормално?

Зато што смо прочитали у новинама да су људи тада „депресивни”. Оно што повезује празнике и депресију није послепразнична, већ празнична депресија код оних који су током празника усамљени, а немају могућност да кроз рад структурирају време, остварују друштвене контакте и доживљавају себе као вредно људско биће. Они који су заиста депресивни у јануару су управо они трговци који су били тако срећни над резултатима продаје у децембру.

Зоран Миливојевић / Политика

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s