Где су и шта раде заштићени сведоци …

Наша земља има више сведока у предметима организованог криминала и ратних злочина који су у програму заштите него све државе бивше СФРЈ заједно

Са новим именом, лицем, идентитетом, измењеном биографијом, обучени да заувек скривају своју прошлост и да покушају да изграде будућност у новој средини, из Србије су у свет и у нови живот отишли многи припадници мафијашких кланова који су одлучили да своју слободу откупе сведочењем против саучесника. Неки од људи које јавност зна као убице, нарко-дилере или су умешани у ратне злочине, који су ушли у програм заштите сведока, сада су успешни бизнисмени, менаџери, интелектуалци, радници. Где су, шта раде и како се сада зову Дејан Миленковић Багзи, Ненад Шаре, Миладин Сувајџић и многи други зна свега неколико људи у Србији.

„Наша земља има више сведока у предметима организованог криминала и ратних злочина који су у програму заштите него све државе бивше СФРЈ заједно. За десет година од када постоји Јединица за заштиту, ниједног сведока у програму заштите није стигла освета”, каже Милош Перовић, начелник Јединице за заштиту у ексклузивном разговору за „Политику”.

Подаци о броју заштићених сведока, броју људи који се о њиховој безбедности брине и колико све то кошта Србију су службена тајна. Наш саговорник демантује да један сведок у програму заштите Србију месечно кошта 5.000 евра, како су својевремено објавили неки медији, позивајући се на процене упућених.

„Реч је о много мањој суми, али не могу да откријем тачан износ. Ми се трудимо да то буде најекономичније, није тачно да су то астрономске суме. Ти сведоци примају просек између привреде и ванпривреде на републичком нивоу. То је њихова плата”, каже Перовић.

О програму заштите сведока у Србији мало се зна, али многи мисле да они који у њега уђу имају третман најбитнијих људи у држави, да имају права на луксузан живот, специјалне жеље, егзотична путовања, станове. Стварност је, уверавају нас у Јединици за заштиту, сасвим другачија.

„Већина људи о којима бринемо има привилегију да им се промени идентитет и добијају ново место за живот и нова документа. Омогућавамо им да заврше факултете, науче језик земље у коју иду и упознају се са културом. Држава им пружа помоћ док се не осамостале. Многи су веома успешни у новом животу, а неки од њих уопште нису на терету буџета Србије и тада кажемо да је програм успешно спроведен. Јединица остаје спона између њих и породице, тај контакт у интересу безбедности мора да се обавља уз наше посредовање. Овај процес адаптације може успешно да се спроведе за три, четири године”, наводи наш саговорник.

За десет година од када постоји Јединица за заштиту, ниједног сведока у програму није стигла освета

За десет година од када постоји Јединица за заштиту, ниједног сведока у програму није стигла освета

Када се сведок релоцира у другу земљу, бригу о њему преузима партнерска јединица полиције. Србија је у систему Европола и има добру сарадњу са скоро свим европским земљама, тако да је пракса да наши сведоци одлазе у иностранство и да у Србију, по правилу реципроцитета, долазе заштићени сведоци из других земаља.

„Ми плаћамо само животне трошкове, а услуге превоза и људства покрива партнерска јединица, као што и ми не наплаћујемо људство, осим у Аустралији. То је једина земља која наплаћује трошкове особља. Радимо промену алфанумеричких и биометријских података. Према закону, можемо да обавимо и промену изгледа пластичном операцијом.

Једном смо имали смртни случај у најужој породици сведока и морали смо да организујемо сахрану. Често смо и социјални радници и психолози, јер са њима делимо и добре и лоше тренутке. Најтеже је са децом. Треба их обучити шта ће да кажу када једног дана у новој средини упознају другу децу. Сведок улази у програм као једна особа, а из програма излази као потпуно нова личност. Све што се у међувремену деси, службена је тајна и ми увек имамо исти одговор – можда јесте, а можда и није”, каже Милош Перовић, додајући да је посао који ради Јединица за заштиту често као бомба са извађеним осигурачем.

Он истиче да чак ни директор Милорад Вељовић, који подржава рад јединице, не зна и не тражи податке о заштићеним сведоцима.

Наш саговорник каже да се у јавности често поистовећује термин сведок сарадник и особа у програму заштите. Сведока сарадника обезбеђује полиција, а сведоке у програму заштите обезбеђује ова специјализована јединица.

За 10 година рада, Јединица за заштиту успешно је сарађивала са Маршалском службом САД и већином европских земаља. На основу нашег модела неке земље Јужне Америке припремиле су свој програм заштите сведока. У септембру Србија је била домаћин регионалне конференције, на којој је добила највеће похвале од Маршалске службе. Србија је члан Интернационалног комитета за заштиту сведока у којем су још и САД, Канада, Енглеска, Немачка и Аустралија.

Доротеа Чарнић / Политика

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s