Урушавање људског капитала …

Најгора последица дугог статуса незапослених јесте то да ова лица губе део стеченог знања, не стичу нова, губе самопоуздање, па и самопоштовања

У Србији се потпуно неосновано верује да располажемо квалитетном радном снагом. Зато јес великим изненађењем дочекана изјава једног представника немачких компанија, као и амбасадора те земље у Београду, да у Србији нема квалификоване радне снаге која им је потребна. Још је веће изненађење било када је директор „Србијагаса“ изјавиода нема довољно мајстора потребних за грађевинску реализацију „Јужног тока“. Пре неколико месеци једна власница модне конфекције такође јенавела да не може да обезбеди потребну радну снагу. Ове изјаве и многи други показатељи доводе у сумњу и могућност остварења успешне и одрживе индустријализације јер се квалитет људског капитала годинама урушава. Наведимо, по нашем мишљењу, само најважније показатеље тог урушавања.

Према налазима Светског економског форума, на ранг-листи од 144 земље по интензитету тзв. одлива мозгова (brain drain), од Србије су у 2011. години у горој ситуацији биле само три државе. А у 2012, од 148 земаља, кад је реч о њиховој атрактивности за младе таленте, само је једна била у тежој ситуацији, док су две земље биле иза нас у погледу могућности задржавања талената.

Статистике бележе и то да је више од 50 одсто младих у Србији незапослено, а већина њих тај статус има већ неколико година и велика је вероватноћа да ће се тај проценат чак повећати, што има и имаће тешке, како радне, тако и психичке последице. Према оцени председника Светске организације рада, млади који по завршетку школовања пола године не почну да раде имаће трајне негативне последице по њихову продуктивност и материјална примања. Такође, према једном британском истраживању, утврђено је да дужи период незапослености има за последицу то да особе које су биле без посла у наредних 20 година имају нижу продуктивност и ниже приходе у односу на оне који су се запослили одмах по завршетку школовања. Иако таквих истраживања у Србији нема, врло је вероватно да наведени налази важе и код нас, поготову ако се зна да огроман проценат незапосленихтај статус има годинама.Најгора последица дугог статуса незапослених јесте то да ова лица губе део стеченог знања, не стичу нова, губе самопоуздање, па и самопоштовање. Уз све то, један број њих постају криминалци и преко продаје имовине својих предака долазе до средстава за живот, али и за куповину алкохола и наркотика.

Због све већег сиромаштва, кризе породице и неадекватног односа друштва и државе према деци, квалитет образовања најмлађих у Србији је све нижи. Према најновијем извештају Уницефа, већина најмлађих становника Србије живи у немаштини, у неадекватним условима за раст и развој и на маргинама друштва. Утврђено је да само 44 одсто деце узраста од три до пет година похађа било који вид предшколског образовања, док чак петина домаћинстава не поседује ни једну дечју књигу. Према истом извору, многа деца у Србији су потхрањена, не завршавају ни основну школу, изложена су дискриминацији и често су жртве насиља.

Због смањења броја новорођене деце и драстичног пада животног стандарда становништва, број деце у основним и средњим школама од школске 1995/1996. па до 2013/2014. смањен је за око 215.000.

Велики проблем Србије јестеи то што се драматично смањује број становника у огромном броју села, па и градова. Према истраживању обављеном у оквиру САНУ, у 986 села становништво је драстично смањено и у просеку је врло старо – старије од 50 година – и ако се испољени тренд настави, она ће за петнаестак година постати потпуно пуста. Драматично се смањује и број житеља у 46 локалних самоуправа у којима је доходак по становнику за преко 60 одсто нижи од (ниског) републичког просека.

Све у свему, Србија је на ивици демографског суноврата и то већ сада има и све ће више имати тешке последице по привреду и становништво које ће наредних година (и деценија) живети у Србији. С друге стране, све јача економска криза највише доприноси демографском суноврату и драстичном паду квалитета људског капитала. Та два трагична феномена се међусобно поспешују и Србија се,тако, налази у зачараном кругу.

Професор универзитета / Млађен Ковачевић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s