Наводни почетак преговора о приступању Србије ЕУ …

НИЈЕ ЗА ЧЕСТИТАЊЕ

По наводним обећањима и изјашњавању очекује се да министри земаља ЕУ донесу ових дана одлуку о отпочињању преговора о приступању Србије ЕУ на основу позитивног извештаја Кетрин Ештон од 16.12.2013. године да је Србија испунила све обавезе из тзв. “Бриселских споразума”.

Влади Србије су пуна уста самохвалисања о наводном успеху своје политике.

То ипак није за честитање, јер се поставља суштинско питање на које државно руководство Србије треба јавности да пружи прецизан и директан одговор:

Ако државно руководство Србије (Томислав Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић) дају политичке изјаве да; “Никада неће признати Косово за државу”, што чини и патријарх СПЦ Иринеј, да; “Ако је услов уласка Србије у ЕУ да останемо без Косова, радије ћемо остати без ЕУ” – како се могу дичити са de facto признавањем Косова за самосталну државу које је претходило почетку преговора о приступању Србије ЕУ?

Ако се са великом вероватноћом може предвидети да ће у преговорима о приступању Србије ЕУ у посебно отвореном поглављу о Косову, ЕУ поставити Србији ултимативни услов да Србија призна Косово за државу (јер се то види из чињенице да је ЕУ почела предприступне  сепаратне преговоре са Косовом мимо Србије), поставља се питање где је ту успех државне политике?

Поставља се и логично питање државном руководству на основу претходна два питања; да ли је боље и сврсисходније за Србију да одмах, још данас, одустане од чланства у ЕУ или у време када буде постављен такав ултиматум, јер би се беспотребно трошила велика енергија државе на унапред познате “јалове преговоре са ЕУ”, или пак државно руководство сматра да постоји алтернатива да се тај проблем реши на други начин или компромисом у смислу раније тајно нуђених решења Србији (односно СРЈ) од стране западних држава у време власти Слободана Милошевића, да се:

Бивша СРЈ уставно конституише као федерација 5 република са конфедералним елементима, при чему би републике постале:

  1. Косово и Метохија,
  2. Рашка,
  3. Војводина,
  4. Црна Гора,
  5. Србија,

што је, као што је стручној јавности познато, Слободан Милошевић на крају индиректно одбио, али након прихватања да предлог разради стручна комисија за уставна питања, мада је знао унапред да Уставна комисија неће подржати предлог западних држава о новом уставном устројству СРЈ. Потом је онда прихватио јалове преговоре у Рамбујеу, као и предлог тзв. “договореног рата 1999. године”, да се “Косово изгуби у рату”, што се и догодило. (У то време Ричард Холбрук је по слетању на аеродром Батајница у пратњи генерала Весли Кларка у униформи, новинарима изјавио да “жури на јагњетину код Милошевића”, а на вечери је Милошевићу представио генерала Весли Кларка са речима, “ово је човек који ће Вас бомбардовати”. Само да не боли….).

Поставља се и питање да ли државно руководство РС сматра да би се одустајањем од чланства Србије у ЕУ из Србије издвојиле Рашка и Војводина и постале републике, дакле, самосталне државе?

Државно руководство Србије је дужно да народу пружи одговор на постављена питања, ма какав одговор  био, јер одговор представља политички став државног руководства Србије који народ мора да зна пре нових избора у Србији.

Инф.  Сл.  ПАТРИОТСКОГ БЛОКА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s