Предности и мане интернет коментара …

Духовити људи су ретки, а реалност је, нажалост, таква да просечни интернет коментар одише депресивним цинизмом, пасивном агресијом и одсуством вере у основне цивилизацијске вредности.

Једна од најзанимљивијих ствари које је интернет донео јесу коментари читалаца испод текстова. Неретко, они су интересантнији од самог текста, и у њима се јављају неке генијалне кратке мисли које могу бити у рангу са чувеним цитатима познатих историјских личности. С те стране, коментари су донели не само демократију и отворену дискусију, већ и огромну додатну вредност која је пре дигиталних медија остајала тек у уском кругу пријатеља ових духовитих људи.

На неки начин, то је савремена верзија Вука Караџића и прикупљања народних умотворина. Као што је он пажљиво записивао ствари које су му се учиниле занимљивим, сада то ради машина, на много већем узорку, огромном брзином.

Но, духовити људи су ретки. Нажалост, реалност је таква да просечни интернет коментар одише депресивним цинизмом, пасивном агресијом и одсуством вере у основне цивилизацијске вредности. Да би се налетело на занимљив коментар који заиста додаје вредност оригиналном чланку, потребно је пролазити кроз огроман коров састављен од безличних стабљика без икакве хранљиве вредности.

Један од најбољих примера како коментари загађују ваздух на интернету може се видети ако погледамо текстове из области науке. Било која лепа, озбиљна и занимљива вест врло брзо изгуби сваку лепоту након неколико прочитаних коментара испод. У питању је пре свега феномен да се насилнички свака тема скреће на дневнополитичке проблеме и на „ове наше”.

Ево одмах и примера. Вест „Откривена егзопланета слична Земљи на 76 светлосних година”. Сва лепота и узвишеност ове вести престаје када се погледају коментари: „Тамо да пошаљемо Динкића”, „Ови наши тајкуни већ су и тамо покуповали плацеве” и тако даље.

Или, на пример, вест „Откривен најстарији фосил примата”. Након озбиљног научног текста следе коментари: „То мора да је Кркобабићев унук”, „Јел’ су то ископали ови фантомски багери из Колубаре” и слично.

Ово загађивање научних текстова није случај само у Србији. Један од најпознатијих научних магазина, „Popular Science”, објавио је пре неколико месеци одлуку о укидању коментара на свом сајту. Разлог је управо ово што сам сада описао –банализација сваке теме и свођење научних чињеница на шпекулације и полуистине. Неке од основних научних премиса, попут еволуције, генетике, или климатских појава, почеле су да се доводе у питање као у средњем веку, јер се у коментарима потежу аргументи попут Библије, тајних списа изавера. А ту су увек и они најбаналнији попут „шта знају ти научници, само троше наше паре на глупости”.

Ово су људи који су до појаве интернета могли да „држе слово” само на кућним славама. Евентуално су могли ту и тамо да се укључе у неку ТВ емисију на неколико секунди, јер би их режија одмах сасекла.

На интернету, међутим, влада једно дубоко погрешно правило уређивања коментара. Бришу се једино коментари које садрже увреде, псовке и нападе по верској и националној основи. Ни на једном порталу нећете прочитати да „коментари који садрже депресивни цинизам, баналне предрасуде и насилне покушаје духовитости неће бити објављени”. А, нажалост, такви су једнако штетни као и псовке, и таквих је највише. Ту је изузетак „Политика” и још неколико медија, који срећом привлаче пробрану читалачку публику, па је овај ефекат много мање присутан.

Коментари ће често неку лепу вест врло брзо префарбати у нијансе сивила и утопити је у океан безнађа и опште невере у било какве вредности. Да ли је решење укидање коментара? Мислим да коментаре треба оставити само на текстовима из дневнополитичких дешавања, као што се фабрике опремају технологијом која загађење своди на узан, строго дефинисан простор. Алтернативно, коментари могу остати али се пооштрити критеријуми за пуштање – без депресије и негативне енергије тамо где јој није место. И, наравно, за овакве ствари као што су колумне и лична мишљења – коментари увек имају смисла.

Факултет за медије и комуникације / Исток Павловић / Политика

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s