Другарица Славка и време безумља …

Сеоски Дом Културе и време безумља, публика и Вајферт пиво, сахрана и другарица Славка

Свим голооточанкама, хероинама и страдалницама свих безумља.

Другарица Славка

Drugarica-Slavka-i-vreme-bezumljaУ мом селу задружни дом, дом културе, са широким наткривеним тремом и са два улаза, један за дворану са бином а други за месну канцеларију, данас је свратиште за чавке и јата несташних врабаца који једва чекају утовар и истовар робе за продавницу која је смештена под истим кровом, само са супротне стране од бине, западно, јер за културу је био одређен исток, на којем је и дворана.

И данас, без једноумља лакше се дише, али без задружног дома нема културе у селу. Кад је стигло безумље, простор државне продавнице уступљен је богатуну (од Бога дошло!) који исту робу продаје мањем броју купаца а има већу зараду!

И са једноумљем и безумљем сељак у мом селу орао је земљу и чувао стоку, приносио жртве сваком рату, којих се после рата нико не сећа; бар да на камену пише: споменик жртвама овог или оног, за краља, рата…

У време безумља често владаре и власнике трговина мења, па сељацима није битно како се власник зове, већ да ли има Вајферт пива, јербо оно је заменило сва наша пива по количини и каквоћи. Важно им је, јер ће данас сахрањивати другарицу Славку, првоборку из оног рата. А доћи ће сви њени другови и господа из града и оно што је овде остало живо, па пива мора бити и то најбољег.

Оно што код правих сељака нема јесте да богови једне партије нису демони друге. Другарица Славка жртва је сваког рата, а овог пследњег највише, јер јој је НАТО послао бомбу чак у старачки дом, где је живела, пошто се њен давно урушио а другарица скромна, па од државе ништа није тражила, иако је могла. Зато ће бити испраћена од свих преживелих у селу, јер да је било и још пет ратова, скромна другарица Славка из села остала би принципијелна, борила би се за домовину и своју породицу и за њиве и за стоку и за дворишта и за задружни дом и за своје сељаке…

И баш на дан Свете Петке, заштитнице жена, другарица Славка одлази у сусрет славнима из свих ратова, а посебно ће јој, сигурно, душа бити срећна што је поштована од свих сељана и господе из града који јој и почасну стражу и све по протоколу и три плотуна, на крају, за заслуге дају.

Данас ће и задружни дом, после толико година постати место културе, почасне паљбе и окупљања Славкиних обожавалаца, и оркестра који ће свирати посмртни марш и Марш на Дрини, с тим, упозоравају мештани, све ће то морати да се уради испред дома, јер је кров опасан!

Расточено средиште дома показује како ни камен са натписом нема где да се окачи, ни за кога, иако се, док је била у снази, другарица Славка трудила јако да дом буде средиште културе, да се у њему говори и ствара, да секције жена и прела буду чести гости дома.

Славку су препознавали по белој одећи и снази речи, по чистоти речи и много година уназад. Од удеса бомбе у старачком дому, Славка је све дуже побољевала, није се оглашавала, дом је опустео, секције не раде, њене млађе другарице силом прилика, нису имале где отићи, нису се више састајале. Дом је препуштен времену и приликама!

Тако ће бити док безумље не препозна здраве темеље дома и Славкине идеале, да је то место баш згодно за све културе и безумља, и док те темеље у старатељство не узме богати добротвор, да их спаси и да преосталим сељанима, можда, биоскоп или неки циркус доведе. А како су сви у екран и новине побегли, сељане не интересује ни биоскоп ни циркус јер тога свега има на екрану и новинама, иако оне стижу само четвртком, таман за викенд да се прегледају!

Тако су и за Славкину сахрану сазнали, преко екрана, и сви су стали мирно, минут ћутања дали, и растужили се, што о њој више речи спикер не рече, а заслужила је.
Она је била као вила, кад је долазила. Сви су питали, ако нису стигли да је сретну, шта је о том и том рекла, је ли неком посебно нешто поручила и све поименице их је знала, са свима „била на пиво, оно нишко“, баш ту, где ће јој паљбу и говор држати…

Знало се, кад другарица долази, нека акција мора да се деси. Сви су се, потом, лепо дружили, и ништа им није било тешко кад ОНА организује, само да је виде, иду; висока као Света Петка (Боже ми опрости што је поредим са светицом!), у белом комплету, белим, златним нитима извезеним шалом, у белим ципелама равних потпетица, без лимузине, пешке им је долазила…

А црна лимузина којом је сад довозе, злослутна је, колико за другарицу Славку и ово време, више за све мештане села и њихову судбину. Таква лимузина зло вуче за собом, као оно кад су Немци за окупацију пристизали у оном рату, а Славка после тога рата није хтела у општински џип. Дошла је са заставом да је лично постави на зграду дома, пешке са друговима, коло развила. Без позива, сви су дошли да је пољубе и стисну јој руку. Донели су растрзане банице и свакојака сеоска јела, те се до јутра славило и испијало нишко пиво.

Данас ће Вајферт пива бити. Сви ће у црно изаћи, безумље и злу судбину за село да уплаше: све их је мање, у школи све мање деце, а на сахранама само стари, младежи нигде…

Пред другарицом Славком, пред домом мирно ће стати, очишћених душа: нигде нису погрешили и скривили за ово ново време, за бомбу, свакога су помогли и подржали, а ипак нестају, по дому се види, види и Славкина душа ако неко верује, али, не може да помогне.

Црна Славкина публика с једне стране и господа с црним краватама и белим кошуљама на другој страни показује и СЛАВКИ И СЕЉАНИМА ДА ЈЕ НЕШТО ОПАСНО ПОДЕЉЕНО: ДВЕ ПУБЛИКЕ. И говорник то рече: да је Славка умрла као мученица, а то нам поручује да и ми треба да стегнемо каиш; да би нам сутра било боље. Па сад, није било начисто, колико још говорник тражи од сељака жртве и могу ли они овако времешни да се притежу, оће ли каиш издржати и сл. И, да ли ће се родити нека нова Славка да их разуме и да с њима седне и онако, саслуша им све муке.

Коме ће од данас да се надају да им дође и види њихов дом, школу, пут. Бар два лекара треба да им доделе, колико их болештина савладава. Славка би то разумела. А од сада сваки одлазак лекару мора да се најави, па чекај до сутра ако останеш жив!

И, ко је сада ту непријатељ?

Славка би то знала!

Душан Ђорђевић / Башта Балкана

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s