Хитлер по други пут у Загребу …

Неједнаки пред законом: право на српски језик и његово писмо неважни су за ЕУ у поређењу са геј-правима

Док траје ликвидација ћирилице у Хрватској, Европску унију се остварење српских мањинских права на територији Хрватске, као њене чланице, уопште не тиче. Али, зато је ова гломазна и паду склона заједница, забринута за поштовање неких других мањина и њихових права.
Алекса Мијаиловић (пољопривредник из Рушња)

У временском размаку од само неколико месеци, Европска унија и њени високи званичници испољили су очигледну недоследност и показали да немају једнаке стандарде, а све то се видело на примеру дешавања у две суседне балканске земље – у Србији, где је требало да се одржи геј парада мањинске популације, и у Хрватској, где је требало да буду постављене табле на језику и писму српске националне мањине. Дакле, иако се у оба случаја ради о прокламованој европској вредности заштите мањинских права, чини се да Европа ипак селективно бира које мањине имају право на заштиту и достојанство, а којима се то право прећутно ускраћује.

Ради се о томе да су високи европски званичници бескомпромисно стали у заштиту геј параде која је требало да буде одржана у Београду крајем прошлог месеца, али када је у питању заштита основних мањинских права српске заједнице у Хрватској, онда је таква подршка Европске уније потпуно изостала, а чиновници из Брисела су наглашено остали равнодушни према таласу насиља који се ових дана спроводи према српском језику и ћирилици.

Подсетимо, на „Паради поноса“ која је одржана 2010. године у Београду, на њеном челу се налазио и тадашњи шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер, који је том приликом изјавио да је битно „да се на тај начин покаже да у Србији постоји систем вредности у коме нема места дискриминацији.“ Такође, ту параду су подржали и други високи представници Европске уније, а учесницима параде се тада прикључила и америчка амбасадорка у Србији, да би сви они заједно својим личним присуством јавно демонстрирали колико им је стало да се парада одржи.

Осим тога, цели низ европских амбасадора у Србији се писмено огласио у знак заштите поменутим мањинским правима, а шведска министарка за европске послове Бригита Улсон, која је пре десетак дана специјално ради геј параде допутовала у Београд, са намером да и сама учествује у њој, рекла је да„парада поноса представља важан лакмус тест да ли једна држава поштује принципе демократије и слободе.“

Међутим, како се могло видети само мало касније, када је најмлађу чланицу Европске уније задесио прави талас нетрпељивости према загарантованом праву једне националне мањине, и када су табле на ћирилици једна за другом разбијане у Вуковару, а затим на културној институцији у Загребу, па онда и у Војнићу, Удбини и у околини Шибеника, онда се на жалост, из правца Брисела, није могао чути скоро никакав глас подршке мањинским правима, иако се то насиље дешава унутар самих граница Европске уније. Сада је тамо на сцени и референдум који треба да подигне проценат „потребних Срба“, који би имали право на свој језик и писмо. Траже, 50 одсто. И неће их наћи. Сви су одбегли у Србију.

Да буде горе, и портпарол Директората за образовање, културу и мултијезичност ЕУ Денис Абот дословно је изјавио да се Европа неће у то мешати, јер по његовим речима – „поштовање културне разноврсности и права мањина представљају темељне одреднице документа ЕУ, али јурисдикцију у тим стварима имају земље чланице“. Он је на крају свог осврта изричито поновио да се Европска унија неће мешати у такве спорове у Хрватској.

Према томе, ако се узме у обзир да су европски званичници наглашавали да Србија, која није чак ни близу чланства у Европској унији, мора доследно да поштује мањинска права, и да су лично предводили геј параду – онда би се најмање могло очекивати да ће са истим таквим ентузијазмом да бране и мањинска права у једној њеној чланици. То конкретно значи да би било најлогичније да сада високи званичници Европске уније лично присуствују постављању ћириличних табли широм Хрватске, као што су присуствовали на београдској „Паради поноса“ 2010.г., а то су хтели и ове године. Тек тада би показали да прокламоване европске вредности једнако важе за све. Али нажалост, како рече Денис Абот, званични представник европског Директората за образовање, културу и мултијезичност, њих се остварење српских мањинских права на територији Европске уније не тиче. Ако ништа друго – барем је био искрен.

А дотле, из Хрватске нам поручује и вапи лидер српске заједнице Милорад Пуповац, да нас очекује још веће захлађење хрватско-српских односа, и још тежи положај Срба у овој бившој југословенској републици. Српска власт ће, наравно, ћутати, допустиће да хрватске компаније комотно послују у Србији, а да српске не могу у њу ни привирити, а можда ће порадити и да Србија изгуби спор пред Међународним судом правде Хагу против Хрватске! Али, да је у Србији, рецимо у неком у селу којем живе Хрвати, разбијена табла са латиничним натписом, хорда дивљих мисионара из Брисела похрлила би овамо, да одржи придике и оптужи Србе као злочинце. У то смо се уверили последњих десете година, барем двеста пута. (Наравно, Хрватима у Србији треба пружити сва права, јер они нису криви за оно што чине десничари и екстремисти у Хрватској). Али, и напади на конзулат и амбасаду Србије, на културне институције, избацивање 2,8 милиона књига из хрватских библиотека, зато што су на ћирилици, а све уз активну или прећутну сагласност власти у Хрватској (у зависности од тога ко управља државом, ХДЗ или Социјалдемократе), за господу из Брисела је нормално. Иако нас ЕУ, дефинитивно, не жели у чланство, ми сурово кидишемо и унизно им се молимо.

А за љубав, као и за брак, потребна је обострана жеља.

Таблоид