Декодиран 400.000 година стар људски ДНК …

Из бутне кости, откривене на археолошком налазишту Атапуерка, на северу Шпаније, декодиран досада најстарији људски ДНК, стар oко 400.000 година! Tиме се знање о људској генетици, проширено за читавих 300.000 година, на неки начин „распало“.

Група међународних антрополога успела је да декодира досад најстарији људски ДНК који потиче са 400.000 година старе бутне кости, пронађене у пермафросту (трајно смрзнутом тлу), у једној пећини у Шпанији.

rts1

Овим достигнућем је проширено знање о људској генетици за око 300.000 година, наводе научници, додајући да је одисеја људске еволуције била далеко компликованија него што се мислило.

Кост је откривена на археолошком налазишту Атапуерка, на северу Шпаније, на месту Сима де лос Хуесос (Јама са костима) за које се претпоставља да је било гробље.

Lokalitet u Spaniji

„Сада можемо да проучавамо ДНК људских предака који су стари стотинама хиљада година“, рекао је Сванте Пабо, директор Института „Макс Планк“ за еволутивну антропологију у Лајпцигу, у Немачкој и један од аутора студије објављене у часопису Nature.

Научници су кост нашли у пећини

Научници су кост нашли у пећини

Претходна најстарија ДНК секвенца хоминина – израз који означава људе и њихове претке, припадала је девојчици која је живела пре око 80.000 година и припадала мистериозној азијској групи, познатој под именом Денисовци.

Skelet iz pecineКако преноси АФП, Сима де лос Хуесос представља највећу светску концентрацију фосила хоминина из периода плеистоцена, пре 700.000 до 100.000 година. До сада је из тог налазишта ископано 28 скелета.

Пронађени фосили су првобитно приписани Хомо хеиделбергенсису, претходнику Хомо сапиенса и његовог рођака, Неандерталца.

Пабо и његов тим су очекивали да ће анализа ДНК показати да су имали заједничког претка са Неандерталцима. То се, међутим, није догодило.

Научници су узели два грама коштаног праха са бутне кости и секвенцирали геном митохондријалног ДНК (мтДНК) који се преноси мајчином линијом.

Затим су резултат упоредили са геномом модерног човека, мајмуна, Неандерталаца и Денисоваца. Били су изненађени када су открили да су шпански хоминини заправо били у ближем сродству са географски удаљеним Денисовцима него Неандерталцима са којима имају морфолошке сличности, казао је коаутор студије Матијас Мејер.

Praljudi

„Неочекивани резултати указују на комплексност еволуције Неандерталаца и модерног човека“, навео је Хуан-Луис Арсуага, директор Центра за истраживање људске еволуције и понашања, из Мадрида.

РТС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s