Математички неписмено четрдесет одсто ђака …

Образовни систем у Србији од 2009. до 2012. године није се приметно поправио и још значајно заостаје за светским просеком. Бољи од нас су и Хрвати и Словенци, а лошији Црногорци, Бугари, Румуни и Албанци, осим у решавању проблема, где смо у рангу са Словенцима, а бољи од свих осталих у окружењу, показали су резултати последњег ПИСА истраживања, саопштени данас у подне у Паризу, а само пола сата касније и у Београду.

По тим резултатима, математички нам је функционално неписмено готово 40 одсто популације петнаестогодишњака, 33 одсто их је функционално неписмено читалачки, а 35 одсто научно. По Лисабонској декларацији, до 2020. године функционално неписмених петнаестогодишњака не би смело бити више од 15 одсто. Најновији резултати показали су да за осталим земљама учесницама не заостајемо једино по праведности система, по чему смо бољи и од свих у окружењу.

– У односу на резултате наших ученика 2009. године, на последњем тестирању 2012. ђаци из Србије показали су напредак у све три испитиване области, али тај напредак није статистички значајан, тако да смо и даље испод светског просека – рекла је национална координаторка за ПИСА Драгица Павловић Бабић. – У домену математичке писмености, на којој је у последњем истраживању био нагласак, напредак је седам поена, али и са садашњих 449 поена још увек наши ученици за својим вршњацима у земљама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) заостају читаву школску годину.

По њеним речима, слична је ситуација и код читалачке писмености, где смо овај пут бољи четири поена и са 446 за остатком популације каскамо више од једне школске године, те код научне писмености, где смо напредовали само два поена, па сада са 445 за просечним постигнућем  каскамо једну и по школску годину.

У односу на своје вршњаке у свету, наши петнаестогодишњаци најмање, пола школске године, заостају у решавању проблема, где је наш просек 473 поена и најмањи проценат (28 одсто) оних који се сматрају функционално неписменим у том домену.

– Резултати истраживања дају веома добру дијагнозу стања образовних система и њима не смемо да будемо задовољни или незадовољни, него да нам буду путоказ како да систем учинимо бољим за доборобит наше деце – али и читавог друштва – јер, деца из различитих делова света разликују се и по томе колико им њихово друштво омогућује да развију своје потенцијале – рекао је министар просвете проф. др Томислав Јовановић на конференцији за новинаре у Влади Србије. – Више немамо времена да правимо грешке јер немамо времена да их исправљамо и зато смо, и поред тога што смо каснили у припремама за циклус ПИСА 2015, успели да се укључимо, тако да сада почињу припреме за њега.

Министар је оценио и да су за образовање једнако важни и квалитет и праведност, а пошто резултати показују да је у нашем систему праведност задовољавајућа, ваља порадити на његовом квалитету, за шта ће Министарство просвете ангажовати широк круг стручњака, али му треба и свеобухватна подршка шире заједнице.

У ПИСА тестирању 2012. године учествовало је више од пола милиона петнаестогодишњака из 65 земаља са свих континената. У том, највећем светском испитивању образовних система, наша земља учествовала је четврти пут, с око 5.000 ученика, углавном првих разреда средњих школа, који су тестове решавали на класичан начин, док је први пут 2.500 ђака тестове решавало електронски.

ДДевечерски

Зашто Шангај бриљира?

Прва места на ранг-листи заузимају азијски школски системи, са Шангајем на челу, који нарочито бриљира у математици. Тај кинески град не само што је и ове године забележио најбоље резултате на тестирањима из математике, читања и науке већ је чак и убрзао своје амбиције. На питање шта Шангај чини тако успешним, Андреас Шлајхер из ОЕЦД-а објашњава да тај град спроводи систематски, дугорочни план унапређења образовања, као начин трансформисања своје економије, пренео је Танјуг .

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s