Право покојника да му се распе пепео по жељи …

У Србији се већ годинама више умире него рађа. Роде све мање слећу, а гробља постају тесна. Процењује се да највећим градовима у Србији недостаје готово 10.000 гробних места, а закон о гробљима и сахрањивању, донет још 1977. године, живот је давно прегазио.

То је разлог да се у Министарству грађевинарства и урбанизма крене у јавну расправу о изради новог или допуни постојећег Закона о гробљима и сахрањивању.

Наиме, то министарство преиспитује Закон о гробљу и сахрањивању, како због недостатка гробних места у градовима и селима, тако и због потребе да се и та област усклади с европским законодавством. У најскорије време ће бити заказане консултације с надлежним органима, као и јавна расправа на ту тему. Иницијативу је упутило Удружење „Огањ”, које, између осталог, тражи да се пепео преминулог може расути по жељи покојника, а не само на одређеним местима на гробљима, каква је сада пракса. То удружење, по речима председника „Огња” Бранислава Матијаса, захтева и да се дозволи да се урне с пепелом, осим у колумбаријумима, розаријумима или гробницама, чувају и у домовима породица. Предлажу и да се новим законским актом дозволи да се дрвени сандуци, који се користе за кремирање, замене онима од рециклираног, импрегираног картона, као и да се законом уведе обавеза да се умрли од заразних болести обавезно кремирају.

У већини европских земаља грађани имају право да бирају да ли ће након кремације њихов пепео бити посут над реком, језером или имањем. Уколико Србија жели да буде део ЕУ, она ће морати донети и прописе који су у складу с европским јер се тамо и одлука о томе шта ће бити након смрти сматра основним људским правом. Осим тога, у већини европских држава се кремација сматра не само јефтинијим већ и еколошки и хигијенски прихватљивијим начином сахрањивања. Она штеди и на земљишту јер захтева мањи простор од оног за класичне сахране. С друге стране, за цркве је и даље класичан укоп, уз световну церемонију, једино што је прихватљиво и чега се не треба одрицати.

Проблем у Србији је и то што се у многим сеоским срединама не поштује основно законско правило сахрањивања по којем покојник може почивати само на гробљу. Другачији укоп могућ је само уколико за то постоји посебан закон, као у случају Јованке Броз, или ако тако одлучи локална скупштина. Такви случајеви најчешће су у планинским крајевима и оним с јаким и дугим зимама. Но, нису ретки случајеви да се покојници сахрањују на ливадама, њивама па чак и у кућним двориштима.

Нови закон треба да реши и све чешћу „сиву трговину” гробницама и махинације због којих се већ неколико година говори о „гробљанској мафији”. Наиме, због великог прилива становништва из ратних подручја у протекле две деценије, многа сеоска гробља су постала тесна , а „домаћини” не дозвољавају да се „дођоши” сахрањују, или за њих, једноставно, због ограниченог простора гробља нема места. То је довело до тога да се гробна места продају, иако нико за њих претходних деценија није плаћао посебну надокнаду. Тако цена препродатих гробних места достиже и неколико десетина хиљада евра.

У Министарству потврђују да је у току преиспитивање, како појединих одредби Закона о сахрањивању тако и њега целог, с обзиром на то да је донет још у време СФРЈ и да би Србија најзад морала добити свој први закон о тој области. Они наглашавају да ће након консултација и јавне расправе одлучити да ли ће се израдити нови закон или ће се постојећи допунити предлозима с којима се сагласе већина јавних предузећа надлежних за погребне услуге, али и локалне самоуправе. У њему ће свакако своје место добити и кремација, расипање пепела, чување урни, врста и материјал од којег мора бити израђен сандук за сахрањивање, као и онај за кремацију, обавезна погребна опрема…

Љ. Малешевић / Дневник

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s