Крепала црногорска просвета …

Црногорци из уџбеника избацију све српско

 Заборавили Светога Саву

Атаковање режима на све српско што постоји у Црној Гори, наставља се. Напад почиње на све па и на школске програме дјеце у основним школама. Никшићки професори српског језика које представља Веселин Матовић, спровели анкету и истраживање у коме доказују све своје тврдње о нацистичком погрому српских културних добара у Црној Гори.

Црногорски ПеН центар и дукљанска „академија“ наука и умјетности успоставили су критеријуме по којима се спроводи нови национални црногорски школски и културни програм. Академија, као највиша научно образовна институција на чијем челу се налази један полуписмени дипломирани фризер одређује образовне и културолошке приоритете по ђавољим и сатанистичким критеријумима.

Данас у црногорским основним школама и по програму који потписује Министарство просвете Владе Црне Горе нема неких најзначајнијих националних писаца или културних стваралаца.

Умјесто Милорада Павића и Матије Бећковића дјеца у основној школи имају по програму да изучавају дијела Андреја Николаидиса и Есада Кочана. Што се тиче Николаидиса он би, ладно могао бити предмет испитивања квалификованих психијатара у реномираним психијатријским установама.

Из уџбеника за основну школу, назад су нестали или просто „испарили“:  Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Јован Јовановић Змај…

Домаћи „ствараоци“ без књижевног квалитета али са прецизно одређеном политичком профилацијом, покушали су да попуне рупе у образовном систему. Али, по оној народној: „од блата се пита не прави“… или још јасније. Рупе у образовном систему савремене Црне Горе су веће него икада прије.

-Преко ноћи  из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Констатнтин Филозоф, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Први Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић,

Љубомир Ненадовић, Боград Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Оскар Давичо, Александар Вучо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Бранко Радичевић, Мира Алечковић,… каже Веселин Матовић један од прогањаних никшићких професора који су прије десетак година изгубили посао јер нијесу хтјели да предају измишљени и смијешни „црногорски језик“ у средњим и основним школама, и наставља – Министарство просвете Црне Горе је покушало да под етикетом некакве национално неутралне литературе, прокријумчари у школске учионице локалшовинистичку, културоцидну и политичку петљавину, назвавши је програмом за наставу књижевности у црногорском образовном систему, тврдећи чак, како је „квалитет писаца и књижевних дијела (а не национални критеријуми) био одлучујући фактор у његовом састављању. А колико је та изјава тачна говоре чињенице да је од укупног броја књижевних дијела аутора са бившег југословенског простора, предвиђен за обраду у основним школама, више од половине припадало ауторима рођеним у Црној Гори. Међу њима се налази десетине локалних писаца непознатих како широј јавности тако и књижевној критици којима се даје више простора него најзначајнијим српским књижевницима.

Очито да су многи локални „списатељи“ у овом смутном времену осјетили историјску шансу да се нађу на културном менију црногорског образовног система. Тако су умјесто књижевних величина шансу добили књижевни „пигмеји“ и кловнови попут  Андреја Николаидиса, Јеврема Брковића, Младена Ломпара, Сретена Перовића, Мирка Ковача, Хусеина Башића, Балше Брковића, Огњена Спахића, Авда Међедовића, Есада Мекулија, Муса Ћазима Ћатовића…Или како би народ рекао :“ окупила се купљевина!“

Ипак, један од оних кога протјерују из свих уџбеника у Црној Гори јесте Матија Бећковић који ову појаву коментарише: „Ако је крајњи циљ укидање школа, протјеривање српских писаца из школског програма је корак у добром правцу“!

Шта се може закљичити када се види најновији црногорски школски програм!? Па најприје да нема ни једног савременог ствараоца из Црне Горе, који себе види у контексту српске књижевности и ствара на српском језику. Заобиђени су или маргинализовани многи велики српски књижевници како из старије тако из савремене књижевности.

Прецизније речено у односу на програм за српски језик до 2004. године у гимназији и средњим стручним школама из првог разреда су избачени Св.Сава (Житије Св.Симеона), Теодосије (Житије Св. Саве), Јефимија (Похвала Кнезу Лазару), Стефан Лазаревић (Слово љубве), Констатин Филозоф (Житије деспота Стефана Лазаревића), Алекса Шантић, Десанка Максимовић, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Добрица Цесарић,Јован Ст. Поповић, али су „убачени“ „Лукреција илити ждеро“ (непознати аутор), Ђорђе Бизанти и Људевит Пасквалић.

Нигдје у црногорским читанкама нема ни Момира Војводића који српски језик, стварајући, претвара у вез.Овај, несумљиво велики књижевник онај „васколики прогон“ објашњава тако што „мало људство мрзи великане“!

-Поодавно ми је жао ђака у школама Црне Горе. Често ми сузе наиђу кад се сјетим каквим их све будалаштинама кљукају полуписмени наставници. То су исти они прозуни и пјевуни за које нико није чуо преко Таре, ни даље од Мојковца, који без и једне добре реченице прозе или стиха добијају националне пензије, брукајући Црну Гору.

Даљом анализом и упоређивањем ранијих школских програма са садашњим, може се доћи до фрапантних података. Наиме, по налазима професора Матовића, избачене су чувене пјесме „Женидба краља Вукашина“, „Косовка дјевојка“, „Марко Краљевић укида свадбарину“, Деоба Јакшића“, „Ропство Јанковић Стојана“, „Хасанагиница“. Остављене су само двије пјесме Старца Милије и „Женидба Милића Барјактара“ коју радници Министарства просвете иначе сматрају да су „црногорске“.

У првом разреду потпуно је изостављена српска средњовјековна књижевност, почев од Св. Саве, Доментијана, Теодосија, све до Доситеја Обрадовића, док су из четвртог разреда протјерани Миодраг Павловић, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Милорад Павић, Момир Војводић…
У уводној напомени за програм наставе књижевности за основне и средње школе у црногорском образовном систему, који је у примени од 1. септембра 2011, наводи се да књижевност није замишљена као национална, већ као она “која обухвата јужнословенски простор и обухвата репрезентативне писце-представнике епоха у европској и свјетској књижевности… Квалитет писаца и књижевних дјела био је одлучујући фактор при њихову увођењу у заједнички програм”.

Вукашин Скочајић

Антрфиле 1:

Спрдња

Матовић је анализирао и читанку за први разред Гимназије, чији су аутори Александар Чогурић, Милица Вукотић и Адријана Делетић-Милачић. Карактеристичан је њихов покушај прекрајања Мирослављевог јеванђеља. Аутори су , на примјер, написали да је Миросављево јеванђеље значајан писани споменик с краја 12. вијека ђирилски споменик Миросављево јеванђеље, који представља гранични споменик самосталног развоја зетске књижевности. По њима „главни писар Весемелион писао је зетским а његов савременик Григорије рашким правописом, те да дио који је радио Версемилион припада црногорској књижевности, а дио који је писао Григорије је припадао српској књижевности, он је екавац, а Версемелион ијекавац….“

-Наравно да су писари Миросављевог јеванђеља водили рачуна да не погријеше и да се то тада заиста сматрало великим гријехом, али писари (писци) ове читанке очигледно нијесу, него су толико гријешили, кривотворили, заобилазили чињенице да је скоро све што су казали, да је скоро све што су казали у овом пасусу, на само у њему, грешно и неистинито, каже Веселин Матовић, професор.

„Осим декларативне оцјене да се ради о веома значајном књижевном дијелу, када говоре о Миросављевом јеванђелу, аутори ове читанке, очито, нијесу свјесни шта она значи и колико стварно вреди“ прича Матовић.

-Да су схватили суштину поруке Миросављевог јеванђеља не би им пало на памет да раздвајају црногорску од српске књижевности-завршава Матовић.

Антрфиле 2:

Спрдња (2)

Један дио Црногораца стално тврди да је Вук Стефановић Караџић-Црногорац! Због тога се Вукове „Српске народне пјесме“, „Српске народне приповјетке“, „Српске народне пословице“ проглашавају „врхом црногорске усмене књижевности“. Са друге стране нема помена о Филипу Вишњићу или Тешану Подруговићу…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s