Капитализам, то сам ја …

Ово је суђење капитализму и либералном тржишту! То је, изгледа, стратегија на којој заснива своју одбрану најбогатији Србин Мирослав Мишковић. Дакле, капитализам, то сам ја, поручује власник „Делте” тужиоцима, судији и Србима.

Ако заиста верује да је његов поглед на стварност исправан, онда је његова стратегија дубоко погрешна. Јер се овде десио трансфер целокупног друштвеног богатства у џепове стотинак породица, који се погрешно назива транзицијом и слободним тржиштем. Они, наравно, неће судити Мишковићу, али мислим да су одавно пресудили капитализму у којем се огледа Мишковић, као у чаробном транзиционом огледалу. И при том види себе.

И срећа је за оптуженог што жртве тог капитализма, или како се већ зове, нису порота. Јер, тај капитализам и то тржиште имали су све, осим једне ситнице. Српски капитализам није имао људски лик. Био је дивљи, каубојски и неправедан.

Зато Дејвид Коперфилд наше транзиције, с ђавољим ноу-хауом који је подразумевао да те има свуда, да си власник робе, услуга, странака и бирачког тела, а да те нико не види, још није свестан зашто је заправо постао „мишкобу-мишкоба” српске политике. Одговор је једноставан: грађани су управо Мишковића видели као симбол таквог капитализма.

Свест о томе да си највећи кад те нико не види била је његово највеће мајсторство, које га је пратило читавог живота. Ту стратегију, која је дуго времена била победничка, он преузима и сада. Дакле, он није Мирослав Мишковић, несумњиво човек изузетних способности и вештина који је за двадесетак година створио највећу балканску империју, са седиштем на Кипру, већ се он сада зове капитализам, а презива тржиште.

И, тај оптуженик, гле чуда, тек стицајем околности, има његово име, презиме и матични број. Да ли ће Мишковићева одбрана, појачана Бекамовим и Бушовим адвокатима, поменути да има и других капитализама, осим онога коме се суди, попут скандинавског или иновативног, који, рецимо, оличава одлазећи градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг?

Можда треба подсетити да је давне 1989. Мишковић био јунак једног другог система, социјалистичког. Био је и потпредседник Владе Србије и негде у то време добио награду АВНОЈ-а као најуспешнији привредник СФРЈ. Али, тада је Мишковић био само управник друштвене својине и једне партије.

И, о томе, какав је то капитализам којем је управо започело суђење, можда најбоље говори тужна чињеница да ћемо се сви, заједно са Мишковићем, брже пешке стићи на Сатурн, него што ћемо достићи друштвени-бруто производ из те 1989. године. Зато је Мишковић можда требало да преузме улогу Броза, који је у чувеном бомбашком процесу себе поистоветио са КПЈ.

Али, зар ћемо замерати такве ситнице човеку који са толико искрене патетике, убеђује Србе да живе у најбољој од свих могућих Србија?

Александар Апостоловски / Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s