Расте број оболелих од шуге …

Београд – Шуга спада међу 10 најчешћих заразних болести од којих се оболева у Србији! Иако се често позивамо на изреку „Чистоћа је пола здравља“, ово је само један од показатеља да ни у 21. веку не водимо довољно рачуна о хигијени. Статистички гледано, Срби и даље мало новца троше на сапун, а о шампонима, кремама и детерџентима да и не говоримо. Да ли нам због тога на мала врата улазе болести за које смо одавно мислили да смо их преболели?

На листи „најзаступљенијих“ заразних болести у Србији предњаче болести горњег дисајног тракта и грипа, али их у стопу прате шуга, варичеле, шарлах, као и разне цревне инфекције. Интересантно је да осим оних које не можемо избећи, списак употпуњују и болести које су изазване хигијенски неисправном храном, водом, предметима, или једноставно неодржавањем личне хигијене.

Истраживање о заступљености одређених хигијенских навика становништва у Србији показује да тек 74 одсто одраслих редовно пере руке (по уласку у кућу, пре јела и после употребе тоалета), 57 одсто се тушира три пута недељно, што се сматра редовним, док мање од половине становништва редовно пере зубе.

Свакако да су овако лоше хигијенске навике криве, између осталог, што је за само десетак дана шуга „ушетала“ у студентски дом у Новом Саду, али и београдску ОШ „Илија Бирчанин“. И док лекари са једне стране тврде да број оболелих није забрињавајући и у границама је „нормалног“, родитељи и запослени у овим установама су очајни.

„Стање је нормално и шуга се спорадично јавља“, каже др Александар Адамовић, директор Завода за кожне и венеричне болести у Београду.

„Од почетка године забележено је око 1.000 случајева у престоници са два милиона становника. Сматрам да то није алармантно.“

Др Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље објашњава да се шуга преноси блиским контактом између инфициране и здраве особе и то директним путем, али и индиректно преко веша, постељине и остале гардеробе које заједнички користе оболели и здрави.

„Она је паразитарна инфекција коже и није, како неки тврде, болест прљавих руку, али свакако се у случајевима где се руке не перу често повећава ризик да се при дужем контакту са здравом особом паразит пренесе са руку инфициране на здраву особу“, каже др Ивана Беговић Лазаревић.

Прошле године је у Новом Саду од шуге оболело 55 особа. Тренутно је заражено 20 академаца, али у Заводу за здравствену заштиту студената у овом граду очекују да ће их наредних дана и недеља бити још више.

„Инкубација траје од две до шест седмица, од контакта са паразитом до појаве првих симптома“, кажу у овој установи.

„Особе које имају шугу обично прво осећају свраб између прстију, по трбуху, око зглобова… Свраб се појачава кад је топло и након туширања. Шуга се обично јавља симетрично и појављују се црвенкасти ситни чворићи који изгледају као бубуљице. На глави и лицу нема промена пошто паразиту не одговарају лојне жлезде које се ту налазе.“

Проблем је, међутим, што се шуга често погрешно дијагностикује и прво се посумња на алергију. Рана дијагностика је изузетно важна, да би се спречило преношење на друге људе. Због тога су Новосађани, односно Завод за здравствену заштиту студената, почели да реализују пројекат „Шуга – не стиди се, лекару јави се“.

Др Ивана Беговић Лазаревић наглашава да осим шуге, београдски Завод за јавно здравље бележи и већи број оболелих од цревних и респираторних заразних болести различите етиологије и заступљености. Узрочници могу да буду бактерије као што су салмонеле, ешерихија коли, хеликобактер пилори, али и вируси, разни паразити…

„Симптоми су некада благи, а некада су израженији и подразумевају повраћање, пролив, губљење тежине, малаксалост, повишену телесну температуру.“

Посебно су опасни месо и месне прерађевине сумњивог порекла. Превенција ових болести се, међутим, своди на нешто што данас сви можемо да урадимо, а то је редовно прање руку и одржавање добре личне хигијене, као и адекватно чување и спремање хране.

Паразит умире на 90 степени

Паразит који изазива шугу ван домаћина може да преживи неколико дана. Пре почетка лечења сву одећу и постељину треба опрати на температури вишој од 60 степени, а одећу која не може да се пере на високим температурама треба ставити у затворене кесе да стоји недељу дана, док паразит не угине, саветују стручњаци.

Ни вашке нису изумрле

Вашке не подлежу обавезном пријављивању Градском заводу за јавно здравље. Податке у случају повећаног броја оболелих од ове болести у неком вртићу добијају и то од надлежног лекара који је дијагностиковао вашљивост или одговорне сестре из вртића.

Број малишана који су „зарадили“ вашке у обдаништима је последњих година мањи, због тога што деци из сваке групе једном недељно сестра прегледа косу. Уколико дете има вашке искључује се из боравка, а први наредни долазак подразумева поновно прегледање косе.

Бројке

* 5.087 особа у Србији оболело од Шуге у 2012. години
* 300 заражених више него у 2011. години
* 1.056 случајева у Београду од почетка године

Новости

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s