Сноудене, хвала али си изгледа џабе кречио …

Сазнали смо скоро све. Најпре да америчка Национална агенција за безбедност (НСА) има неколико шпијунских програма којима нелегално надзире телефонске и интернетске комуникације широм света. Потом да су прислушкивани и лидери тридесетак земаља. Затим да америчке базе за прислушкивање постоје на крововима америчких амбасада од Берлина, Париза и Рима преко Москве, Кијева и Бакуа до Загреба, Сарајева, Приштине и Тиране. Али, и да им из својих амбасада помажу и Британци, Канађани, Аустралијанци и Новозеланђани. Штавише, на крају смо сазнали и да постоји друге европске службе – немачке, француске, шпанске и шведске – које и те како сарађују са Американцима у нелегалном прислушкивању те да бројне нелегално стечене информације размењују.

Дакле, захваљујући Едварду Сноудену, сада знамо скоро све и нико не може да каже да су приче о америчком Великом брату, који све надзире, претеривања теоретичара завере. И за то ти, Сноудене, хвала!

Међутим, упркос доброј намери да открићем неодговорности тајних служби подстакнеш доношења прописа на светском нивоу, која ће онемогућити службе да се без дозволе суда уплићу у приватну сферу „обичних људи”, изгледа да си џабе кречио. Бар засад. Иако је расправа на светском нивоу покренута, а европски и јужноамерички лидери притискају САД да почне да поштује међународним законима гарантовано право на приватност грађана, засад ништа не указује да ће грађанима ускоро бити враћена приватност приликом телефонирања, сурфовања интернетом или слања имејлова.

Сва халабука широм света само указује да ће НСА наставити досадашњу праксу присмотре свих комуникација, само што ће се трудити да то ради још тајније. Вашингтон ниједним својим потезом није хтео да оповргне да ће одустати од онога што сматра својим „највишим националним интересом” – да различитим програмима „усиса” што је више могуће података из електронских комуникација широм света. Истини за вољу, Барак Обама има вољу да из жртава програма надзора искључи само лидере савезничких земаља. И то само оних држава савезника, који су „пријатељи” Америци. Дакле, египатски генерал Абдел Фатах ел Сиси ће остати „на мерама”, док ће немачка канцеларка Ангела Меркел бити поштеђена.

У свему томе нигде нема заштите „обичних људи”. Што је најгоре, политичари нам дају додатно обесхрабрујуће поруке. Коментаришући прислушкивање политичара, еквадорски шеф дипломатије Рикардо Патињо се пожалио како се сада у страху од НСА званичници састају по парковима, не носећи своје мобилне телефоне, док је његов шведски колега Карл Билт рекао да је веома опрезан око тога о чему разговара преко мобилног телефона. Оваквим изјавама они заправо поручују грађанима да „пазе шта причају преко телефона”. Та порука је апсолутно кобна за демократију, јер заправо налаже грађанима да се суздржавају од отворене критике друштва. Сугерише им да чак ни у приватном разговору телефоном не изговарају своје ставове који су потенцијално у супротности са оним што је водећа политичка матрица. Самим тим, они им говоре и да се нипошто не активирају у раду организација које се залажу за другачије друштвене вредности.

Ништа оптимистичнија порука „обичним грађанима” није ни чињеница да је Меркелова жустро реаговала тек када је откривено да је она годинама прислушкивана. Претходно је месецима ћутала иако се сазнало да су грађани Немачке и осталих земаља нелегално надзирани. Још поразније је то што је, преко свог портпарола, дала до знања да не намерава да ризикује односе Немачке и САД тако што ће дати Сноудену азил, додајући да је за Немце трансатлантски савез и даље од врхунског значаја.

Све то указује да су се прерано понадали да ће нешто бити промењено јер Бразил и Немачка желе да Генерална скупштина УН прихвати резолуцију о томе да државе морају да заштите право на приватност. Нити ће та правно необавезујућа резолуција нешто променити, нити ће Немци и остали Европљани заиста истрајати у захтевима да САД престану са нелегалним надзором. Како истиче Клаус Бринкбојмер, заменик главног уредника немачког „Шпигла”, прави потез би био када би ЕУ сада рекла да жели да направи зону слободне трговине, не са САД, већ са Русијом или Кином или јужноамеричком царинском унијом. Али, не. Европа је „фина и безопасна” и никад то неће урадити Америци. Сви остали имају „оружје” којом се супротстављају Вашингтону – од терориста, преко Ирана који прети америчком пријатељу Израелу до Кине која у шаци држи америчке државне обвезнице и зарађује јуаном који је на ниском нивоу. Сви имају чиме да се бране, само Европа мисли да ће Американце натерати да поштују правила о прислушкивању тако што ће их лепо замолити.

Тог одсуства европског самопоштовања, када су у питању односи са САД, свесни су и Американци. Цинизам тога се можда најбоље видео у изјави коју је „Дојче велеу” дала бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт, рекавши како „морамо да схватимо да смо ми сада у новој технолошког ери и да добри пријатељи могу да пређу преко тога”.

Дакле, Сноудене, не рачунај на Немце. Засад си на неизвесном путу да зауставиш амерички џиновски шпијунски апарат. А што је још горе, судећи према малобројним протестима грађана због прислушкивања, и они немају превише вере да ишта може да буде промењено.

Ненад Радичевић / Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s