Милан Миленковић: На ивици са Ивицом

P R E V R A T

 

on theedge

Велика Британија је, давне 1982. године, потегла флоту неких 15 000 километара, да одроби неких двадесетосам својих држављана, који су били окупирани, после аргентинске инвазије Фокланда. Двадесетосам сопствених држављана и нешто више пингвина, на овом субантартичком острву усред ничега, било је довољно да Енглеска, иначе никада за рат спремна, у рат уђе. Десет хиљада Срба из Косовске Митровице није довољно не да Србија уђе у рат, већ да се макар мушки постави према проблему. У енглеској флоти, просек година у бродским посадама, био је 17,5 година. Деца. Очигледно да енглеске мајке не воле своју децу као Српкиње и да Велика Британија, тај политички патуљак у односу на нашу политичку елиту, уопште не мисли да ратова више никад неће бити и да енглеске мајке могу да одахну. Тома Николић, познати српски економиста, мисли другачије. Велика срећа би била да он води Британију; пропала би за пет година.

Но, шта нам…

View original post 1.579 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s