Ја теби сердаре, ти мени научниче …

Која је сврха објављивања радова из медицине, економије, климатологије… у часопису за металургију?

Своју тврдњу да „не постоји научни метод којим би се утврдила вредност научних ставова, проналазака итд“, сам професор Павловић је негирао навођењем примера из„Нејчера”(Nature). А могао је, кад је већ наводио пример рада из хладне фузије (Pons et al.) да наведе како је откривена и та превара. Тако што су у другим лабораторијама покушали да понове експерименте описане у том раду и ниједна лабораторија није успела да добије ништа слично томе. Да не наводим многобројне примере из историје науке како су све физичке или хемијске константе с годинама добијале нове и тачније вредности, управо провером до тада објављених резултата. Отуда и нема потребе да „неки издавач дође у вашу лабораторију да провери да ли сте ви експеримент заиста урадили или сте све измислили“.

Тешко је да се поверује и у тврдње професора Павловића да више ригорозности и драконске мере воде у неку врсту диктатуре у науци и да нарушавају самосталност универзитета или воде у елитизам који уништава мале институте. Како то захтев за квалитетом научних радова може да наруши самосталност универзитета или да уништи мале институте? Ни тврдња да је сам покушај, а и објављивање „папазјаније“ тројице професора ФОН-а, неморалан чин не може да се одбрани, ако се погледају само наслови већ објављених радова („свашта“) у поменутом румунском часопису. Ако већ објављују „свашта“, онда се и рад ове тројице професора управо сврстава у класу „свашта“. Зашто би то био неморалан чин, а моралан чин је објављивање рада из медицине или биохемије у часопису за металургију?

Произвољан је и закључак о наводној штети коју ће БУ имати због „неморалног чина“ тројице професора ФОН-а. Зар није већа штета за БУ, а и за остале универзитете из Србије, што њихови научници из медицине, биохемије, економије, права итд. могу да објаве своје научне радове само у румунском часопису за металургију, да не помињем још она два босанска часописа.

Најзад, не верујем да би неко изразио своје неслагање с насловом да „нема добронамерних превара“. Али, оба текста су тако урађена да нападају само „превару“ тројице професора ФОН-а, а покушавају да нађу оправдање за бројније преваре многих „научника“ који своју светску славу, титуле и звања стичу објављивањем радова из свих могућих научних дисциплина само у румунском часопису за металургију.

Која је сврха објављивања радова из медицине, економије, климатологије… у часопису за металургију? Како ће ти радови да издрже критичко мишљење научника и којих? Металурга? И ко ће у часопису за металургију да тражи радове о витамину Ц, каротенима и протеинима? Ако их неко и нађе, што је данас лако уз помоћ интернета, неће их ни гледати, јер ће знати да је реч о превари. Замислите научну конференцију на којој ће научници из медицине или биохемије да саопштавају своје епохалне радове пред металурзима, економистима, правницима итд.

То што други варају или краду, као што може да се види из примера које наводи професор Павловић, не сме да буде оправдање да и ми то радимо, нити сме да буде образац понашања, посебно не научника и професора. Иначе, остаћемо на оном познатом чашћавању титулама и звањима: „Ја теби сердаре, ти мени научниче (професоре), а ми знамо која смо…“

Бранислав Симоновић / Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s