Опијају се већ у шеснаестој …

У Србији не постоје подаци о броју алкохоличара, а процењује се да се тек сваки десети јавља на лечење.

У великом броју породица малој деци се даје пиво: последице алкохолизма.

„У мојој породици алкохол је увек имао статус радо виђеног госта. Кад сам био мали давали су ми пену од пива, а када сам стигао у пубертет добијао сам вино уз ручак и вечеру да ми се образи зацрвене. Када сам стигао у младалачке године схватио сам да пијем и кад сам расположен и кад нисам, кад се посвађам са девојком или са њом прослављам три месеца забављања, положен испит на факултету или добитак на кладионици. Међутим, врло брзо сам почео да пијем и кад Звезда победи и када Звезда изгуби, кад ме изнервира гужва у превозу, када је ружно време и када ми је све потаман. Коначно сам схватио да је оправдања све мање, а пића све више”, прича Душан М. (24), који се већ годину дана лечи од алкохолизма.

На лечење није дошао на наговор породице, јер од почетка студија живи самостално, па га родитељи углавном виђају викендом и не примећују „промене” у његовом понашању, нити на наговор другара, јер у друштву важи за весељака кад попије. Помоћ лекара је потражио када је организам почео да шаље сигнале да не може да игра „утакмице” са попијеним чашама пића и када му је лекар саопштио да има увећану и масну јетру и упозорио да следећа дијагноза може бити – цироза.

Др Петар Настасић, председник Републичке комисије за превенцију злоупотребе алкохола и алкохолизма и професор на катедри за социјални рад Факултета политичких наука у Београду, упозорава да је алкохолизам добио размере незаразне епидемије и додаје да је више од 80 одсто младих до 16 године живота већ пробало алкохол и да се трећина њих опијала.

„Млади почињу да пију у 12-13 години, а већ у шеснаестој пију сваки дан и повремено се опијају, што не треба да чуди с обзиром на то да је у нашој средини алкохол – члан породице. Пићем се не „залива” само рођење и крштење детета, рођендани, венчања, испраћаји у војску, нове године и породичне славе, већ и утакмице омиљеног тима, нервирање због гужве у саобраћају, неспоразуми са шефом, проблеми у породици. Музички фестивали који магнетски привлаче младе особе, као што су „Бирфест”, „Гуча” и „Егзит” су инкубатори који производе нове зависнике од алкохола. У великом броју породица деци се даје пиво, које узимају и труднице и дојиље уз аргументацију да ово пиће садржи витамин Бе. Женама које имају проблем са крвном сликом често се нуди вино са објашњењем да оно враћа боју у образе, каже др Настасић.

Он истиче да у нашој земљи не постоје подаци о броју алкохоличара, јер се тек сваки десети јавља на лечење.

„Немамо ни збирних података о броју лечених зависника од пића, нити о броју саобраћајних несрећа којима је кумовао алкохол. Знамо да сваки пети пацијент у ординацији лекара опште праксе испољава образац пијења који се може дефинисати као ризичан. Стручњаци сматрају чак 15 одсто мушкараца у нашој земљи дневно попије више од 60 грама чистог алкохола, што представља веома висок ризик за хронично и акутно оштећење здравља, док 7,7 одсто жена дневно узима више од 40 грама чистог алкохола. Нажалост, на лечење долазе само особе којима се прети разводом и оне којима је здравље озбиљно нарушено, па се алкохоличари углавном лече на интернистичким и неуролошким одељењима или у психијатријским болницама”, наглашава др Настасић.

Он додаје да је регионални уред Светске здравствене организације за Европу недавно упозорио да стари континент троши више алкохола по глави становника него остатак света и свим земљама чланицама наложио да направе смернице за смањење потрошње алкохола. Резултати европске Епидемиолошке студије о употреби дувана, алкохола и дрога међу ученицима (ЕСПАД) говоре да становници Русије и Скандинавије пију самоубилачки, а да само грађани Шпаније и Француске немају проблем са пијењем. Резултати ове студије из 2011. показују да је 36 одсто ученика у Србији рекло да се опило барем једном у месецу који је претходио истраживању, а проблем је што је тај проценат у Србији у осетном порасту у односу на претходно истраживање из 2007. године.

———————————————–

Која доза алкохола није штетна

Два пића дневно за мушкарце и једно пиће дневно за жене сматрају се дозом алкохола која није штетна. Ова математика не значи да чашице пића могу да се сабирају на недељном нивоу – ако се не пије пет дана, не значи да викендом може да се наздрави са пет чаша вина или 14 чашица ракије. Ако не можете без чаше – онда је то зависност. К. Ђ.

———————————————–

За воланом годишње око 54.000 алкохолисаних возача

Годишње најмање око 54.000 возача седне за волан под дејством алкохола, показује статистика МУП-а Србије. Готово половина њих има од 0,5 до 1,2 промила алкохола у крви, док чак око 20 одсто возача седа за волан и у стању много теже алкохолисаности. Њихово присуство на улици се из године у годину повећава, као и број саобраћајних несрећа које чине. Ови возачи су раздражљиви, концентрација и координација покрета им је значајно умањена, вид им је слабији за 30, а слух за чак 40 одсто. Д. В.

Катарина Ђорђевић / Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s