Муке сајбер одрастања …

Незадовољни су собом, између осталог и изгледом; не сналазе се у вршњачкој групи; море их страхови, панична стања, брига због школе и школског успеха, висока лична или родитељска очекивања.

Ту су незаобилазни љубавни проблеми, те суицидалне кризе, али и озбиљни психијатријски проблеми у смислу застрашујућих и узнемиравајућих доживљаја, као што су чулне обмане, необичне идеје… Постоје само претпоставке да о томе колико се тинејyера препознаје у овој листи проблема: јер, за помоћ у њиховом решавању обраћа се само мали број њих.

– Они који стигну код нас у Центар за дечју и адолесцентну психијатрију при Клиници за психијатрију, чине тек врх леденог брега тинејyера с проблемима – објашњава за „Дневник” психолог др Јелена Срдановић Мараш и напомиње да децу углавном доводе родитељи. – Чињеница је да те девојчице и дечаке систем на путу од идентификовања проблема до трагања за стручном помоћи, не разликује од других. А за тинејyере је подразумевајућа и обавезна процедура – књижица, упут, заказивање, чекаоница –  непријатна, обесхрабрујућа и блокирајућа у процесу тражења помоћи. С друге стране, ту је и порицање да проблеми постоје, као и утицај средине, који њихове потешкоће често минимизује у стилу „све је то нормално у тим годинама“.

Узроке појединих тинејyерских проблема психијатар др Бошко Стокин из поменутог центра покушава да објасни тзв. теоријом назадовања кроз културни развој. Та теорија, наиме, подразумева да процеси урбанизације и технолошког напретка доводе до компетиције, културних сукоба, фрустрације људи, повећане агресивности и анксиозности.

– Управо су то и поремећаји с којима се најчешће срећемо у свакодневном раду са тинејyерима, а све чешће и онима још млађег узраста: поремећаји понашања, анксиозни/неуротски поремећаји и покушаји суицида, односно самоповређујућа понашања  – наводи Стокин.

Поремећаји понашања, објашњава саговорник „Дневника”, испољавају се кроз наношење штете људима и имовини и угрожавање права других, непослушност и непоштовање ауторитета, избегавање школских и осталих обавеза, насиље над другим особама, животињама и имовини, те антисоцијална и деликвентна дела.

– Контакт са нама тада обично иницирају родитељи, школе или Центри за социјални рад, док у осталим случајевима за помоћ се обраћају углавном сами адолесценти који одлично препознају природу својих проблема и врло често долазе са унапред и правилно постављеном дијагнозом коју су установили – путем интернета – објашњава др Стокин.

За, како и сам каже, неупитан пораст насиља међу тинејyерима постоје бројни, углавном познати разлози. Они најважнији, који се тичу популације младих, јесу да је агресија једна од главних обележја те поткултуре, као и да млади лако подлежу феномену имитације и социјалног учења, нарочито у ситуацијама када насилници не бивају кажњени, чиме се стиче утисак да је такво понашање оправдано, а да су починиоци пожељни модели идентификације.

– Одрастање и сазревање данашњих тинејyера умногоме се разликује од ранијих генерација тог узраста. Данашњи тинејyери, наиме, живе брже и раније улазе у неке животне ситуације и развојне фазе – указује Стокин. – Почетак пубертета помера се ка млађим узрасним групама, раније ступају и у емотивне везе са свим последицама и ризицима које такво понашање носи, а раније овладавају информационим технологијама…

Главно обележје данашњег сазревања младих управо је “сајбер” одрастање, додаје саговорник нашег листа. Заправо, забрињавајућа је чињеница колико времена они проводе за рачунаром играјући игре, крстарећи интернетом или склапајући и одржавајући пријатељства путем друштвених мрежа, а на уштрб директног, личног контакта који је незаменљив и суштински. Поред стицања зависности, као највећа опасност појављује се површност у међусобним односима и емоционалној размени, која онда често доводи до осећања усамљености, те повишене рањивости младих и њихове предиспонираности за појаву акутних психичких криза.

Сајбер одрастање донело је, међутим, и веома посебан облик насиља међу тинејyерима – цyбербуллyинг, односно интернет насиље, те насиље на расној и сексуалној основи. Интернет насиље дневно пали лампице за аларм широм света, јер његове последице неретко доводе до фаталног исхода. Анонимност насилника, доступност материјала за злоупотребу, најчешће фотографија, затим прећуткивање нападнутог о нападу – из страха да му електронски уређаји не буду одузети – па бројност корисника… само су неки су од разлога за пораст интернет насиља.

Стога и не чуди да се друштвене мреже, и то не само најраспрострањенија – Фејсбук, све више доводе у директну везу са самоубиствима жртава перманентног и најчешће незамисливо бруталног вршњачког насиља. Илустрације ради, злостављање само на друштвеној мрежи Аск.фм, која има 65 милиона корисника, повезују се самоубиства чак девет тинејyера у протеклих годину дана.

– Како су различити стресни догађаји, па и насиље један од потенцијалних окидача за суицидално понашање, тако је и са насиљем на друштвеним мрежама. Жртве насиља су често додатно трауматизоване доживљајем срамоте и стида што им се насиље догађа, а ово је посебно наглашено у случају насиља на друштвеним мрежама јер му сведочи велики број особа – наводи Јелена Срдановић Мараш.

Као неко ко је у својим научним радовима фокусиран на питање суицида, Јелена Срдановић Мараш предочава да су истраживања и клиничка пракса показали да повод за суицид може бити велики број веома различитих фактора или догађаја, од којих неки околини могу изгледати банално:

– Међутим, значење које тим догађајима придаје тинејyер је кључ у разумевању суицидалног понашања – упозорава саговорница „Дневника”. – Покушају суицида најчешће претходи стварни или антиципирани прекид релације са партнером, конфликт са родитељима, вршњацима… Нажалост, окружење адолесцента често покушај суицида тумачи као „неозбиљан“, те говоре о томе да је питању „само апел“, али професионалци су опрезнији јер сваки покушај суицида – потенцијално може и да успе.

Денис Колунџија

Сужена могућност самоостварења

Још један узрок актуелно повишене стопе агресивног понашања је и сужена могућност за самоостварење младих, када у недостатку примеренијих начина за лично доказивање прибегавају девијантним облицима понашања, истиче др Стокин: „Утицај већине цртаних и играних филмова, рачунарских игрица, као и све више књига за децу и младе заиста је разоран и директно подстицајан на агресију”.

Све може да се коментарише

– Бити онлајн значи да си стално изложен проценама других, све што урадиш на друштвеним мрежама вршњаци могу да коментаришу – наводи Јелена Срдановић Мараш. –  Ова стална изложеност процени других, као и свест о томе, код осетљивих особа провоцира високу напетост, а потенцијално и незадовољство собом, те ниско самопоштовање што је увод у различита дисфункционална понашања, па и суицидално понашање.

Дневник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s