Родитељи се споре око 25.000 малишана …

Још увек се не зна на који начин ће бити разрешена судбина троипогодишње Рее Матијевић, која одлуком Основног суда у Ваљеву треба да буде одведена код оца у Хрватску. Мајка Наташа поднела је жалбу на пресуду ваљевског суда, а помоћ је обећао и министар правде Никола Селаковић.

Пре те одлуке, Оштински грађански суд у Загребу је одлучио да Реа до окончања бракоразводне парнице треба да живи с мајком.

У Удружењу „Родитељ” оцењују да је случај мале Рее само још један доказ да домаћи судови не узимају у обзир најбољи интерес детета, иако их сви закони на то обавезују, и да одлучују по аутоматизму, не гледајући ширу слику. У Србији се годишње разведе 7.372 бракова, а број деце чији се родитељи споре око родитељског права све је већи и лане је премашио 25.000. Родитељи често користе децу за међусобни „обрачун” па се тако она, ни крива ни дужна, повлаче по центрима за социјални рад и судовима. Мишљења центара за социјални рад, иако би формално пред судом требало да буде само један од доказа у поступку поверавања деце, најчешће је пресудно.

Начелник Сектора Министарства рада, запошљавања и социјалне политике за бригу о породици Драган Вулевић објашњава да се центри за социјални рад у давању мишљења увек руководе најбољим интересима детета. Он каже да се мишљење центара за социјални рад не доноси тек тако јер оно подразумева да се обиђе породица, да се види како дете функционише у окружењу, ради се процена дететове емоционалне блискости с родитељима, затим ко брине о његовом васпитању и образовању, задовољавању основних потреба, ко га води код лекара.

– По правилу, осим ако је мајка болесна, зависна или из других разлога неспособна да брине о детету, малишани до три године се поверавају на чување њој – објашава Вулевић. – Деца старија од 15 година могу сама одлучити о томе код кога ће живети. Има и све више заједничког старатељства, мада је оно и даље изузетак. Заједничко старатељство не значи, као у филмовима, да ће дете две недеље живети код оца, а два код мајке. Напротив, оно мора да има стално пребивалиште, а родитељи се споразумно договарају како ће вршити старатељство. Ако настане спор, покреће се парница и укључује се суд.

По статистичким подацима, тек свако шесто дете након развода брака живот наставља у очевом дому. Највећи број очева који су преузели старање над дететом живи у региону источне Србије. Вулевић истиче да је у градским срединама уобичајено да дете припада мајци, док се у руралним и сеоским срединама деца чешће поверавају оцу јер је он наследник имања. Он додаје да велики број родитеља који крећу у судску битку за старатељством над дететом није мотивисан љубављу према наследнику већ жељом за осветом бившем супружнику, односно да се иза кулиса борбе за дете заправо води битка за стамбене квадрате и за загорчавање живота бившем „свом” или „својој”.

Љ. Малешевић

Неки нису способни да буду родитељи

Постоје случајеви када након развода ни отац ни мајка нису подобни за обављање родитељске дужности. Наиме, како објашњава Вулевић, реч је о свакој врсти патологије, почев од алкохолизма, наркоманије, коцкања, насиља у породици или озбиљнијих психијатријских болести, и то, како каже, представља препреку квалитетном родитељству. Тада деца улазе у систем социјалне заштите или се предају у наручје бакама, декама, теткама или ујнама за које стручњаци процене да могу да их гаје.

Дневник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s