Туђмановој доктрина „само три до пет одсто Срба у Хрватској“ и даље се спроводи …

Семина Лончар, председница Центра за развој демократије из Сплита

Семина Лончар, председница Центра за развој демократије из Сплита

„Ако ко треба да доживи катарзу онда је то Хрватска. У Србији егзистира 26 мањина а нисам приметила да је Милошевић током деведесетих и за време бомбародвања и свих недаћа, уз милион избеглица потеривао и узурпирао станарска права некоме ко није Србин.“

Овако је кршење права Срба у Хрватској у разговору вођеном 2006. године оценила Семина Лончар, председница Центра за развој демократије из Сплита.

Ускоро је у Хрватској изрицање пресуде за 56 оптужених Срба за ратне злочине, од којих је осам доступно суду. Када смо погледали неке оптужнице, видели смо да државни тужилац тражи две године затвора за Србина који је присљавао Хрвате да пређу преко хрватске заставе. То је оквалификовано тако, да су ти Хрвати због тога доживили такве трауме, да испада да је гажење заставе Хрватске највећи могући злочин који је један Србин могао направити! Тако је направљена оптужница. Значи, још имамо пристрасност код државног тужиоца, објашањава за „Корене“ Семина Лончар, председница Центра за развој демократије из Сплита, организације која истражује ратне злочине на просторима Хрватске и прати суђења за ратне злочине која се одвијају у Хрватској. До сада су мониторали суђења за Вуковар, Осијек, Бјеловар, Карловац и Шибеник, и једини случај у коме се до сада судило Хрватима за ратне злочине, случај Лора у Општинском суду у Сплиту. Остали судови у Хрватској суде Србима.

Хрватска од Србије потражује иконе и остачле светиње Српске Православне Цркве, које су и склоњене да их хрватска војска не би уништила. Дакле, иконе хоће, али Србе не.

Хрватска од Србије потражује иконе и остачле светиње Српске Православне Цркве, које су и склоњене да их хрватска војска не би уништила. Дакле, иконе хоће, али Србе не.

Да ли се у Хрватској оптужнице за ратни злочин пише на основу националности, то јест, да ли је исто кривично дело за Србе ратни, а за Хрвате обичан злочин?

– Има случајева у којима је Србима, који су рецимо крали посуђе из неких кућа, чиме су починили кривично дело крађе, оно оквалификовано у оптужницама као ратни злочин пљачке и терорисања. Притом, Хрватима који су чинили ратне злочине убијања, та се дела преквлификују у обично класично убиство, иако постоје докази да су то били ратни злочини углавном према Србима, и то смишљени. Тако смо тражили, да се процесуира шеф полиције који је ’92. године службеном белешком наредио да се искључе телефони такозваној петој колони, то јест 77 обитељи српске националности, јер је то било урађено намерно, ради депортације једног народа, што је ратни злочин. Он никада није процесуиран, а прије пар година кад смо га прозвали и у јавности, огласио се у Слободној Далмацији и рекао да се не срамни тога, и да би то поново учинио, јер је бранио националне интересе Хрватске. У случају Лора судац је расправу започео са честитком хрватској ногометној репрезентацији, која је негде играла неку утакмицу! Сви су аплаудирали, а судница се претворила у накарадну представу.Судац је донео ослобађајућу пресуду за осам хрватских полицајаца, а у завршној речи суд је рекао да не може веровати исказу сведока, Србину, јер да је све тачно што је он испричао у судници, то ни Рамбио не би преживео. То је био коментар једнога судца. Сада су у току суђења у којима се суди Србима који се преко Интерполових потерница испоручени Хрватској. Колико су те оптужнице лажне и како су конципиране и кривотворене и неутемељене довољно говори чињеница да је пре три месеца у Славонској Пожеги на Жупанијском суду на суђењу једноме Србину, који је испоручен из Швајцарске за казнено дело силовања цивила, у Старој Градишци, где је наводно организиро логор, то јест, био члан групе која је чувала логор. Њему је припсано да је силовао госпођу од 50 година. Оптужен је на пет година затвора, икао је жртва сама рекла да је нико није силовао, а нико од сведока није потврдио да је ишта од онога што пише у оптужби истина. Иначе, дешава се да позове хрватска власт Србе да се врате да преузму своје куће, а онда само изникне оптужница за ратни злочин. Пратили само један такав случај у коме је један Србин био оптужен за ратни злочин, јер је узео бицикл једноме Хрвату. То су процесуирали као пљачкање имовине. Јесте, по казненом праву, пљачкање за време рата јесте ратни злочин, али ако је неко некоме узео бицикл то је, ваљда обична крађа. Он је био у затвору шест месеци.Дакле, доктрина етнички чисте Хрватске и даље живи. Без обзира која је била власт Рачанова или Сенадерова.

Постоје ли у Хрватској докази о злочинима над Србима, цивилима о којима се до сада није ништа знало? Ко би требало тиме да се бави хрватски или међународни судови?

– Ми смо до сада истражили 980 лешева и све је послато државном одветнику на процесуирање, и то су углавном били ритуални злочини. Рецимо, у селу Ислам Грчки, убијена су 42 старца, српске националности, још пре почетка рата. Глава су им биле одвојене од трупова и налажене и на по двадесет метара удаљености. Све се то знало и тада. Ми само сада поново ту причу обнавили и тражимо да се поцесурира. То је све било још у мају ’91. године. У њиховим посмртним листовима пише да су они или извршили самоубиство или умрли од емболије плућа или умрли природном смрћу. Исти је случај и са убијеним старицама у селу Мажибраде, код Кистања, гдје је мртвозорник закључио да се ради о самоубиству вјешањем на стаблу у двориште куће, иако је један од лешева имао 16 простријелних рана. Иако је истрага, започета 2001. и завршена, до данас оптужница није подигнута, иако су свједоци дали назнаке о идентитетима могућих починитеља и војној јединици хрватске војске која је тај злочин у операцији такозваног чишћења након такозване «олује» и учинила. Слиједећи је примјер старица од 86 година у селу Кричке у чијем смртном листу пише да се попела на стабло високо 2 м, иако је она била тешко покретна и не вишег раста од 160 цм, те да се објесила. То само говори да је рат био организован и да је етничко чишћење било палнирано. Ово нису злочини који су били почињени за време ратних операција, него букавлно пре ратова, или послије, након што су одавно завршени. То су страци који су масакрирани ненаоружани и недужни. А ово су само пар села истражених у далматинском залеђу. Нисмо даље ишли по Хрватској. Ако је Хаг као непристрасна институција и који је основан да би процесуирао злочине а исте заташкава, иако постоје докази да су их починиле паравојне хрватске формације, онда само то говори зашто је он основан.

Осим што истражујете саме ратне злочине, бавите се и онима који су подстакли да до њих дође. Шта сте до сада на том пољу успели да урадите и на какве сте све доказе наишли?

Српска православна црква Св. Спиридона у Скрадину поред Шибеника

Српска православна црква Св. Спиридона у Скрадину поред Шибеника

– Године 1993. преко државне телевизије Хрватске, новинарка Силвана Менђушић је извештавала о Србима који грантирају Шибеник. Међутим, то се испоставило као лажна информација, која је други дан Србима, била идеја- повод да стварно гранатирају тај град. Тада је страдало петоро цивила. Ми смо покренули казнену пријаву против те новинарке, због лажног информисања и обмањивања јавности и због, на посредан начин потицања на гранатирање чиме је потакла страдање пет цивила. Државни одвјетник је на нашу пријаву дао службени одговор у коме је дословце признао да је тачно да је информација, коју је новинарка пренела била лажна, то јест да је известила о лажном гранатирање, али да је хрватска војска, из тактичких разлога таква гранатирања радила широм Хрватске, јер је то било у националном интересу и тактичких разлога хрватске војске. Другим речима, хрватска војска би исценирала неко гранатирање то јест, поставила експлозив и звала ТВ да сними лажни напад. Онда би то приказала као гранатирање од стране Срба. Међутим, то су све биле лажи. УН су имали евиденцију како се крећу које војне јединице и где су на терену, каквом техником располажу и каква им је могућност пуцања, односно са које удаљености могу испалити гранате. Старшно је да шибенски жупанијски државни тужитељ, коме смо поднели пријаву, чак није ни оспоравао да се радило о лажном гаранатирању, већ је донео одлуку да се против новинарке и других особа које су 6. фебруара 1993.године, изравно или неизравно слуделовале у лажном гранатирању Шибеника не покренут казнени поступак. Даље је навео, да је оценом свих важних чињеницазакључено да хрватска војска, постављањем и активирањима експлозивних направа од стране стручних особа, и на довољној удаљености од грађана и стамбених објеката, уз одговарајућу заштиту самог места експлозије, није изазвала конкретну опасност за животе и имовину људи. Сама за себе могу да додам, ово је рађено, као би свету показали Хрватску као жртву наводне агресије. Наш став је да се иначе не ради ни о каквој агресији ЈНА или Србије над Хрватском и Словенијом, већ да се ради о агресији Словеније и Хрватске над савезним институцијама Југославије, јерЈНА је била војска признате државе а Зенге и Словеначки територијалци су били паравојска бивших република које у то вријеме нису имале статус међународно признатих држава. Према међународном праву оружани напад на легалне институције неке државе сматра се терористичким актом и тероризмом. А Јаншина паравојска, коју је према нама доступним неслужбеним информацијама Кучан наоружавао још од 1989. уз помоћ Израела, заузимањем границе савезне државе – би према америчкој доктрини – били терористи.

Изјавили сте да је Хрватска плански чистила територију од Срба. На основу чега то трвдите? Зашто мислите да се то дешавало?

tdjmes– Тада је било време државних избора и било је примирје. Туђманова ХДЗ, да би објаснила народу зашто нема економије и зашто се људи отпуштају с посла, односно да се та социјална страна не би видела, је смислила лажна гранатирања, да би код хрватског народа изазвала стање јединства, и да би се у јавности створила слика да ће све кренути набоље кад заврши рата. А рат, према тадашњој државној пропаганди не може да се завршити док нас Четници гранатирају, јел. То је пропагандна машинерија која је стално морала дражати људе у тензији рата. Када би се људи и примирали и етнички почели да сарађују онда се Хрватска вешто трудила да се то не настави. Интересанатно је како наши одвјетници тумаче међународно право: гранатирање градова насумице и без циља јесте ратни злочин против цивилног становништва. Међутим ако циљано нешто уништавате онда то није ратни злочин!? Апропо овога поднели смо и казнену пријаву против Хрватске за исељавање 25 хиљада обитељи и одузимање станова људима нехрватске националности, који су углавном били или припадници ЈНА или Срби који су били неподобни за Хрватске појмове у то време. Само у Сплиту је хиљаду и сто обитељи насилно избачено из станова уз моторне тестере, ножеве, претње. Искључивана им је струја вода и телефон. Ако ни тада нису хтели да изађу онда су им ноћу на врата долазили у групама по седам-осам људи проваљивали и избацивали их напоље. Суседи, Хрвати, нису „знали“ шта се догађа. Ништа нису видели ни чули. Али, после Срба на реду су дошли и Хрвати који су били – неподобни. Једна ме је Хрватица, којој се десило да је избацују из стана звала да се жали. Питала сам је: па госпођо где сте били када се то Србима, вашим комшијама дешавало? А она ми је на ово рекла: Па чујте, они су ипак Срби!? Рецимо, судац је српској обитељи одбио станарско право после десет година судског порцеса уз образложење да је дотична обитељ себи приуштила лукусуз да путује из Сплита за Београд икао је требала знати да је рат и да ће се запрести комуникације и да се неће моћи вратити. Они су, каже судац у пресуди, тебали знати за војну операцију Масленица, јер су то сви знали!? Међутим, тај човек је жену водио у Београд на ВМА где се лечила од рака, али суд је пресудио да им одузме странарско параво. Друга пресуда тиче се Србина из Сплита. Њему је отказано станарско право јер је та обитељ напустила стан зато јер је, каже судац, очекивала да ће се вратити са ЈНА и на белим коњима. Дакле, имамо судаца који пише у пресуди о белим коњима, и распаравља о томе да су цивили морали знати да ће се десити војна операција.

Сматрате, дакле да је Хрватска извршила геноцид над Србима?

zlocini-nad-srbima– Данас је Хрватима нелагодно када им се каже да су извршили геноцид над Србима. А то се десило-ако сте на 25.000 станова ускратили станарска права и људе извлачили из станова и водили у логор. И док су они, не својом вољом седели у Лори, логору, други дан пошто би их одвели, државни тужилац би подизао тужбу проптив њих јер су неоправдано напустили своје станове, или га нису користили шест месеци из неоправданих разлога. Тако би им одузимали станарско право док су они били затворени у логору. По тим пресудама се видело да су судци који су доносили такве пресуде уствари били само велики фашисти. Те ’93. и ’94. у Хрватској је тада била сеча судаца.Стари искусни судци су отпуштани или пензионисани а довођени су млади и неискусни и наравно, антисрпски орјентисани. Настројени Туђмановој теорији: само три до пет одсто Срба у Хрватској. Не сме их бити више, јер би били реметилачки фактор. То је формула која још увек живи у Хрватској. Када тражимо да врате људе и да им врате станове и да се процесуирају кривци на сваки могући начин Хрватска ескивира да то ради, што значи да Туђманова доктрина још увек живи. Није онако брутална, оружјем и гранатама, него се одвија једним финим административним судским путем. Каже се: ми смо правна држава, требају се поштовати одлуке суда. Ја кажем: ако су Срби изашли из станова, без да помињемо разлоге, а узгред нико није отишао на излет, према члану 99 Закона о стамбеним односима, који је тада важио на простору читаве Југославије онда је тебало и Хрватима из Крајине, који су исто отишли ( не на излет као ни Срби ) да се откаже станарско право. Има и других проблема. Срби повратници као такви морају да уђе у Храватску преко УН и морају се одмах пријавити полицији, и отићи на информативни разговор. Али ти разговори нису били само ради утврђивања индентитета, већ су они били нова мучења која су трајала по 15, 16 сати. Онда смо ми почели да монитонирамо све информативне разговоре и оне сада не трају дуже од пет минута. Евидентирамо све, и шаљемо на међународне институције.

F2DF34FB-02C2-4F58-B910-3ECEA1BDA60A_w640_r1_s_cx0_cy14_cw0

Да ли сматрате да хрватски Срби, који су протерани из Хрватске имају сада будућносот у њој? Да ли их Хрватска жели назада или не?

– У петом месецу су локални избори. У задарском залеђу, међутимХрватска је досељавањем Хрвата из Босне и Херцеговине компелтно изменила предратну демографску стуктуру иако је, под притиском МЗ, усвојила закон о уставним правима националних мањина. Члан пет тога закона каже да се не сме вештачким путем мењати структура аутохтоног становништва нити да се било каквим радњама умањи њихов значај него да се дапаче мора развијати њихова култура и одрживост. Хрватска је у та четири буковачка села у Задарском подручју доселила 3000 босанских Хрвата, саградила им је двоспратне куће, увела струју. То су сада нова насеља која су никла на некадашњој Буковици на којој ни пас није могао опстати. За разлику од њих, имамо српска села која су без струје и воде и порушена где људи живе у страћарама и кокошињцима. Нису они без струје зато што су села ненапредна, него зато што им је стуја ’91. укинута тако да они сада живе у 19. веку, а босански Хрвати који су се населили живе у 21 столећу. Сада се српски посланици код нас буне и кажу: догодила се деомграфска промена и ми на изборима нећемо моћи добити гласове, односоно биће изабрани посланици који су већином босански Хрвати и они ће одлучивати о нашој судбини. Ми нисмо против Хрвата било одакле да су, али они неће гласати за потребе Срба у Хрватској, а њима треба струја, а не Хрватима из Босне. Али новинари су то пренели тако као да Срби хоће опет у гетоизацију, а то није тачно. Католички бискуп стално истиче да су босански Хрвати најгоре прошли, али чињеница је да су сви ти Хрвати ушли у Крајину у српске куће и станове. Хрватска је овим насељавањем желела да Крајину заштити од повратка Срба.Међутим, ти Хрвати сад фале Босни, сад их треба мало вратити и тамо. Сад кад су ти избори, ти људи се са неколико стотина аутобуса воза из Босне у Хравтску и натраг. Хрватској значи фали становништва. Значи, моја порука Месићу је да ако ко треба да доживи катарзу онда је то Хрватска. У Србији егзистира 26 мањина. Нисам приметила да је Милошевић током деведесетих и за време бомбародвања и свих недаћа, уз милион избегилца потеривао и узурпирао станарска права некоме ко није Србин.

Разговор вођен 19. априла 2006. разговарала: Бранкица Ристић
Корени / Магацин

“Хрвати су најхрабрији народ,

не јер се ничег не боје – већ јер се ничег не стиде…”

Бог и Хрвати / Bog i Hrvati

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s