Угашени вулкани Србије …

Од најстаријег геолошког времена до данас на нашем подручју су били приметни различити видови вулканске активности. Уобичајено схватање вулкана је да је он купастог облика са отвором у средини (кратер, ждрело или гротло) преко кога је повезан са жариштем. Продукти ових ерупција су ретки у нашој земљи, ипак неколико локалитета је испитано и непосредно је утврђено да су то остаци магматских стена. Тренутно у Србији активних вулкана нема, као ни било каквих назнака да ће их бити у скоријој будућности.

Црно брдо (Тилва Њагра)

Црно брдо (Тилва Њагра)

Источна Србија обилује овим локалитетима. Постоје трагови код Бољетина (село на Дунаву у Ђердапској клисури), мада су ове стене на српској страни под водом, услед прављења ђердапског акумулационог језера, док на румунској страни имамо јасно приметне вулканске облике. Најупечатљивији су остаци на планини Трескавац који се, преко пута Лепенског Вира, види са пута који води од Голупца према Доњем Милановцу. Занимљиво је да су комади ових вулканских стена, били коришћени у индустрији окресаног камена културе Лепенског Вира.

Тилва Њагра (Tilva Njagra, „Црно брдо“ на влашком ) је палеовулканска купа северозападно од Бора. У њеној близини постоје још неколико локалитета вулканског порекла као што су Тилва Мика, Кумастакан и Крште Сатули. Тилва Њагра достиже висину од 770м. Врх купе је поровнат услед дејства ерозије. Активност тадашњих вулкана трајала је око 30 милиона година. Тим крајем су доминирали и огромни стратовулкани, висине чак неколико хиљада метара. Један од највећих, Тилва Рош, налазио се на месту на коме је данас Бор.

3-Борачки-крш

Борачки крш

Такође и у Шумадији се уздижу брда вулканског порекла. Вујан, Јесевац и Котленик чине један од пространијих еруптивних терена у нашој земљи. Борачки крш је редак рељефни феномен, односно део угашеног вулкана, који је настао пре око 20 милиона година. Стене су андезитског порекла и одликују се великом чврстином и постојаношћу. У околини је познат и борачки камен, који се због своје карактеристичне боје и светлуцавих делова, користи као украсни камен у грађевинарству.

Трескавац

Трескавац

На јужним обронцима Копаоника стари град Звечан издиже се на угашеној вулканској купи, на ушћу реке Ситнице у Ибар.

Разорне ерупције, после којих су се уздизали еруптивни стубови налик на „печурке“ које се формирају при нуклеарним експлозијама, биле су честе појаве у Србији за време терцијара (период након изумирања диносауруса пре око 65 милиона година). Поједине еруптивне фазе на Радан планини (код Пролом бање) или на Руднику по својој снази нису заостајале за најјачим вулканским ерпуцијама које је историја забележила. Поменимо само ерупцију вулкана на острву Кракатау (Индонезија) 1883. или катастрофалну ерупцију Везува 79. године нове ере.

Југоисток Србије је такође био познат по вулканској активности, издвајамо два врха Грот и Облик код Врања. Налазе се један поред другог на раздаљини од 1,5 км. Настали су експлозивним вулканизмом у доба миоцена (раздобље од пре 2,3 до 5,5 милиона година). У близини Грота и Облика је врло плодно пољопривредно земљиште што је и уобичајено за сва вулканска подручја на свету. Десетак километара одатле налази се и Врањска бања са богатим извориштима геотермалне воде, која достиже температуру чак 110ºC. На око 40 километара западно налази се Сијаринска бања са снажним гејзирима, јединственим у копненој Европи. Сматра се да су геотермална изворишта воде обе бање и гејзири у вези са магматским огњиштем поменутих врхова.

Грот и Облик

Грот и Облик

Занимљив је податак  да је новембра 1968. године у Бечеју еруптирао гас, такозвани „бечејски вулкан“. Ерупција је трајала 209 дана, а 6. јуна 1969. дошло је до самоугушења ерупције. У борби са природом учествовали су ЈНА, авијација и многобројни добровољци.

Од пре 5 милиона година главну улогу у некада активним вулканским областима Србије преузима ерозија и она ће у великој мери променити изглед ових предела. На неким местима биће откривене магматске масе које никада нису изливене на површину, већ су се охладиле дубоко у земљиној кори (нпр. Цер, Букуља, Борања, делови Копаоника, Јастрепца). Најзад, ерозија ће дати и импресивне облике као што је Ђавоља варош или мање познати локалитет Прлови код Новог Пазара.

– Ох! Код мене, рече мали принц, није нарочито занимљиво, све је тако мало. Имам три вулкана. Два жива и један угашен. Али никад се не зна.
– Никад се не зна, рече географ.
– Али угашени вулкани могу прорадити, упаде му у реч мали принц.

Данијел Живковић  / Србум

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s