Српски православни храм под земљом …

Српски верници из читаве Аустралије долазе сваке године у малени рударски градић Кубер Пиди, око 800 километара северно од Аделејда, усред аустралијске пустиње, на славу парохије и цркве Свети Илија, изграђене пре двадесет и једну годину на необичном месту.

– Све је овде необично и готово нестварно. Земља је оксидно-црвене боје, тако да за тренутак помислите да сте на Марсу. Прашњавим улицама шетају Абориџина, а свуда около су пећински улази у необичне музеје, продавнице па и куће под земљом. Како се готово сви становници овог града баве копањем опала, искуство из рудничких јама пренели су на архитектуру града, а само име места на дијалекту Абориџина значи „бели човек у јами“ – објашњава парох Страхиња Јањић.

Овај градић је основан 1915. после открића богатих налазишта опала. Срби копачи опала, који су овде стигли пре четири деценије, њих око 200, ископали су највеличанственију грађевину у аустралијској пустињи, храм посвећен Светом пророку Илији Тесвићанину. Светозар Николић је поклонио стену у којој су ископанецрква 30 метара испод земље, сала, учионице и стан за свештеника.

Гвоздени крст

На црвеној стени усред пустиње стоје име српског храма, добродошлица и гвоздени крст висок пет метара, који је урадио Душан Лалић из Бризбејна. Поред храма, наши људи су саградили велику црквену салу, учионице, парохијски дом, у којима раде српска школа и фолклор.

У јуну 1992. почело је копање сале, да Срби имају где да се окупљају. Копање је почео Славко Марјановић, а завршила су га браћа Стојковић за месец дана. Нацрт цркве и иконостаса дао је прота Милорад Јовчић.Копање цркве започето је у фебруару 1993. Храм је рађен у моравском стилу. Дугачак је 30 , а широк на највећем делу девет метара. На најдубљем делу укопан на 17 метара, а најплићи део је на три метра дубине. Има галерију са крстионицом и олтарски део. Црква је завршена у августу 1993. и освештана на Светог Илију.

dijas-hram

– За Аустралијанце је српска црква испод земље национална и туристичка атракција. Пошто су зидови од шареног песка, који је и слан и препун креча, није било могуће да се храм фрескопише. Један новозеландски уметник је фреске исклесао у рељефу у византијском стилу. Иако није Србин, овај уметник је док је клесао носио шајкачу и шареницу из српске народне ношње. Иконостас је урађен од дрвета, а иконе су, попут румунске иконе, исписане на стаклу и осветљене од позади – објашњава владика аустралијско-новозеландски Иринеј.

Аустралија у свим својим атласима и водичима приказује српски православни храм испод земље, а посебно његов иконостас. Радио га је Мирослав Милосављевић, звани Бата Миле, бивши функционер СОФК и тренер ватерполиста Викторије. У камену су исклесани и ликови Господа Исуса Христоса, Пресвете Богородице, Светог Јована Крститеља и наравно Светог пророка Илије. Иконе су рађене на стаклу са неонским осветљењем тако да су јасно видљиве.

Саборовање Срба у најнеобичнијем и најоригиналнијем православном храму на свету, завршава се великом забавом, уз фолклор, јуначко надметање у песми, спорту, и у пићу.

Извор: Новости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s