400.000 грађана Србије ментално поремећено …

Процењује се да око 400.000 грађана Србије има неки ментални поремећај, сваке године се убије на десетине тинејџера, а процене су да чак 150 пута више њих има самоубилачке тенденције.

На основу тих података, очигледно је да нам је ментално здравље озбиљно нарушено, али су и даље ретки они који се „осмеле“ да помоћ затраже од стручњака. Данијела Стојановић, клинички психолог и психотерапеут, каже да углавном људи траже савете због анксиозности, породичних и брачних проблема, а у последње време све је више оних који долазе због напада панике. „Повећан је и број породичних терапија, углавном због деце, и то најчешће због употребе психосупстанци и изостанака из школе“, каже у интервјуу за „Ало!“ Стојановићева, додајући да је млађа популација углавном заинтересована за побољшање квалитета живота.

Када је време за посету психологу и за психотерапију и колико траје тај процес?

– То зависи од појединца, али када је одрасла особа у питању, прави тренутак је онда када осети да не може да се снађе у свом животу, када су јој потребни неки одговори, а није сама у стању да се избори с тим. Ништа не значи да ви натерате некога да иде на психотерапију ако он не жели да предузме нешто за себе. Од тога онда нема никакве користи. Дужина трајања психотерапије зависи од циљева и од тога да ли је проблем површински или задире дубље у структуру личности. Некоме је довољно само десетак долазака, а код тежих проблема је потребно понекад и годину дана. Рецимо, ако неко има напад панике у градском превозу, онда се ту ради и одређена техника дисања, начин размишљања…
У последње време је повећан број самоубистава и убистава, посебно у породици, шта нам се то догодило, који су разлози таквог понашања?

– Суицидалне мисли се углавном јављају у оквиру јаке депресије јер таква особа себе доживљава као недовољно вредну, мисли да није вредна живљења… Међутим, није довољно само да човек буде депресиван, него је потребно да има и неку врсту одлуке. Темељи наше личности се постављају у раном периоду живота. Тако, ако је особа расла у окружењу у којем је из односа родитеља према њој могла да створи закључке да није суштински довољно добра, да није вредна живота, онда то размишљање може поново да се активира касније услед великог притиска или стреса. Зато је веома битан однос родитеља према детету, као и њихова подршка. Слично је и са убицама и насилницима. Дете које је гледало насиље доноси закључак да је физичко наношење зла неком или убиство прихватљиво. Зато убице најчешће и потичу из породица у којима је постојало злостављање и где се родитељи свађају и туку. Окидачи за све то могу да буду немаштина, криза, стрес…

Vestinet.rs

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s