Вода вреднија од крви или убиствена жеђ …

(Илустрација: @timerobber ФШ / Гугл)

Вода од извора живота претвара се у опасност по постојање читавих држава. Становништво Земље расте и троши све више природних ресура. прво са чим могу да се суоче људи у скорије време то је глобални дефицит воде. Већ сада вода за пиће скупља је од нафте. Временом жеђ може да постане узрок прекрајања света.

  • На Земљи се бележи глобално загревање. Према прогнози међународне групе експерата, за сто година ће постати топлије за 1,5-4 степена Целзијусових. При томе већ два степена недостају да почну да се топе ледници. За низ земаља, на пример Средњу Азију, то је једнако катастрофи, њима прети суша, тврди руководилац програма Клима и енергетика Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

Ледник је акумулатор оне снежне влаге која пада за зиму и даје воду постепено. Ако имате ледник, код вас су реке више или мање прихватљивог нивоа читав летњи период. Ако нема ледника, онда се дешава бурна пролећна поплава, када се у планинама топи снег, а после воде нема уопште. Добро је ако постоје савремени хидротехнички објекти. Али они коштају много. Као што се зна, у тим земљам атакви објекти су крајње стари и своју функцију више не обављају.

  • Покушаји да се граде нове бране постају повод за међународне свађе. Узбекисан отворено прети Таџикистану ратом ако Душанбе изгради Рогунску хидроцентралу на реци Вахш и ограничи пролазак воде низводно.

Слична ситуација је у Африци. Басен реке Нил дели десетак земаља, за све је одређена квота коришћења водених ресурса. Али још од колонијалних времена главни обими воде припадају Египту. До сада је на све покушаје ревидирања давних споразума и увећања квоте другим земљама Каиро одговарао одбијањем. Али данас је земља ослабљена унутрашњом кризом и Етиопија је одлучила да искористи тренутак. На њеној територији извире Плави Нил који носи основне воде у велику реку. И тамо је Адис-Абеба почела да подиже брану. Етиопија тврди да када би добила могућност да наводњава земљу водама Нила, могла би да одустане од стране помоћи у храни.

Између осталог они региони света где је, чинило би се, све у реду са снабдевањем водом, такође нису осуграни од водене агресије. Становнштво Земље расте и троши природне ресурсе више него што је планета у стању да обнови. Према подацима УН, уз такав темпо нафте је довољно за наредних 50 година, гаса за 60, а акутни дефицит воде за пиће за 10 година ће осеаћати скоро половина становништва планете. И тада је неизбежан рат – прво информациони, а онда како буде. И Русија са њеним резервама воде за пиће и јединственим језером Бајкал први је кандидат за напад, сматра политиколог, професор Високе школе економије Олег Матвејчев.

  • Информациони рат значи да се тако испере мозак читавој међународној заједници да су ресурси опште добро, како би се Русија приморала да свима да неограничени доступ Бајкалу и нашој води за пиће. Наводно, ми сми дишемо исти ваздух, онда и воду морамо да користимо. Исто затим може да се каже и за нафту, и за акртички појас. То се већ реализује. Иступају швајцарски, француски правници, говоре да су правно сви ресурси на планети власништво свих људи. Само тада се не зна зашто смо гинули милионима, бранећи ове ресурсе, као и суверенитет у свим ратовима.

Битку за ресурсе може да спречи само њихова разумна потрошња. И она може да започне од прања зуба. У просеку једна таква процедура траје минут и по. За то време вода која цури из чесме може да напуни кофу. Тачније сваке године из сваке чесме несциљно оде бар 3650 литара воде. Ако се приликом чишћења зуба користите чашом, торшите око 200 милилитара. За годину дана свега 73 литре. Уштеда плус савремене технологије могу да спрече еколошку катастрофу и вода од извора живота неће се претворити у повод за убиство.

 Извор: Глас Русије
Пренело: Србисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s