Добијеш отказ, па бројиш милионе …

Београд – Нико тачно не зна колико је запослених у јавном сектору у Србији наплатило од државе отпремнину више од једанпут, на име истих година стажа. Сигурно је само да није реткост да запослени у неком државном фонду узме отпремнину за, на пример, 20 година проведених на том радном месту, потом пређе у неку општинску службу и кроз годину-две опет узме отпремнину, али сада за 22 године стажа. Оваквих особа има више хиљада, а могу да одговарају једино својом савешћу пошто их закон ни у ком случају не терети.

„Такво понашање је рупа у закону, јер нигде не пише да ви не можете да узмете отпремнину два пута, то јест сваки пут када промените послодавца и деси вам се да будете технолошки вишак ви од послодавца имате право да тражите исплату отпремнине за све године стажа“, објашњава за „Новости“ Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије.

„Било је случајева да је више хиљада особа у Србији, које су углавном добри познаваоци правне струке или Закона о раду, ово злоупотребљавало. А то показују примери у разним општинама, у Пензионом фонду…“

Нови Закон о раду, који се увелико најављује, требало би, по речима министра привреде Саше Радуловића, да буде завршен до краја године. Једна од измена односиће се управо на начин обрачуна отпремнина. Оне би, по новом, требало да се рачунају само за године стажа проведене код последњег послодавца, а не на укупан стаж.

„Смисао закона о раду је да штити раднике, али се у Србији дешава супротно“, истиче Радуловић. “ Велики број радно способних људи, старијих од 50 година, нико неће да запосли јер не жели да им плаћа отпремнине за све претходне године стажа које су провели у другом предузећу.“

Тренутно, по рачуници послодаваца, радницима који се прогласе технолошким вишком треба да се исплате отпремнине у распону од 170.000 па, у неким случајевима, и више од милион динара по запосленом. Променама Закона о раду послодавци ће, по речима Рајића, умањити „страх од неуспеха у пословању“ у будућности и неће морати да размишљају да треба да избегну запошљавање особа са 15, 20 и више година радног стажа.

„Ово ће смањити и трошкове државе и Националне службе за запошљавање, јер управо држава има највећи проблем са лицима старијим од 50 година која послодавци, из ових разлога, избегавају да запосле, а далеко су од пензије, па им се стаж не може премостити“, додаје Рајић.

Промена начина обрачуна отпремнине свакако ће погодити раднике, и то највише у јавном сектору.

„Синдикати имају јако упориште у јавном сектору и јавним предузећима, а зна се да је тај наш сектор преобиман и да постоје десетине хиљада запослених које су вишак“, указује Рајић.

„Када би се у та предузећа и цео јавни сектор увели принципи менаџерског управљања и повећала ефиканост која је у овом тренутку на 42 одсто ефиканости у приватним компанијама, онда би многе од тих особа постале технолошки вишак.“

У државним да добију више

Проблем постоји и код предузећа у већинском државном власништву која нико није хтео да купи у процесу приватизације или је приватизација код њих неуспела.

„И тамо постоји један део запослених који је радио за више послодаваца и који променом Закона о раду (члан 158) не би могао да добије отпремнину за све године радног стажа“, указује Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца.

„Међутим, ово је ствар преговора државе као власника тих предузећа и синдиката, а нема везе с приватним сектором у коме је промена законских обавеза код исплаћивања отпремнина технолошким вишковима неопходна. Чак и ако се Закон о раду промени, синдикати у тим државним предузећима могу од државе тражити нешто више износе за давање отпремнина технолошким вишковима од оних које би Закон после промене члана 158 гарантовао.“

Најпожељнији

„У Немачкој, најразвијенијој европској економији, запослене у доби између 42 и 55 година старости, са између 18 и 31 годином радног искуства, сматрају се најпожељнијим радницима, јер имају развијене вештине и знања, а притом су још у животној снази“, указује Рајић.

„У Србији, нажалост, управо овакви људи који остану без посла имају малу шансу да се запосле.“

 Д. И. Красић / Новости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s