У шта се претвара Србија …

Од укупно 2,5 милиона домаћинстава у Србији, чак свако пето чини само један члан. Најбројнија су домаћинства су централној Србији, где је просечно 3,06 чланова.

Свако пето домаћинство у Србији чини свега један члан. Од 2,5 милиона насељених домова у Републици, по једна особа живи у њих чак 555.467, што је за готово 50.000 више него прошле деценије. Истовремено, број петочланих домаћинстава за последњих десет година смањен за чак 8.500.

ОЧЕВИ У 33, МАЈКЕ У 28. ГОДИНИ
На смањење броја чланова домаћинства утиче и све касније ступање у брак и све позније материнство. Просечан мушкарац у Србији отац постаје у 33. години, док жене рађају са 27 и по година.
Позне године за склапање брака један су од разлога што приближно трећина бракова живи без потомства.
Мајке последње дете роде, у просеку, када имају нешто више од 28 година.
Ово потврђују и резултати пописа становништва, који су показали да породица у републици, за разлику од прошле деценије када је била четворочлана, данас – броји само три особе.

Слутњу да Србија све више постаје земља самаца потврдили су и последњи подаци о броју домаћинстава Републичког завода за статистику (РЗС), прикупљени на попису становништва 2011. Они су показали да просечно домаћинство у Србији броји 2,88 чланова. Највише је двочланих домаћинстава, толико особа живи под сваким четвртим кровом.

– Најбројнија су домаћинства у региону Шумадије и Западне Србије, где је пребројано просечно 3,06 чланова – објашњава Снежана Лакчевић из РЗС.

– Ове крајеве прате Јужна и Источна Србија, где је просек 2,98. Београдско и војвођанско домаћинство готово је идентично и броји око 2,7 члана.

Просечна заједница живота у Србији на претходном попису бројила је 2,2 душе, а већи је био и број домова са три, четири и пет чланова. У односу на време које је за нама, непромењен је само број огњишта на коме се греје шест и више особа – нешто мање од седам одсто.

Највише домаћинстава затечено је у Војводини, где их је пребројано 696.000, у централној Србији живо је 663.000 огњишта, док их је у Београду 606.000. Најмање домаћинстава је на југу и истоку републике, где их је свега 522.000.

Оволико домаћинстава и број укућана, у круговима социолога и стручњака за становништво тумачи се као очекиван. Негативан природни прираштај, висока стопа миграција и висока просечна старост највише су утицали и на број домаћинстава.

– Пад укупног броја домаћинстава и смањење броја чланова не чуди услед упозорења демографа да нам прети нестајање – каже социолог породице Дејан Петковски.

– Поред демографских фактора, на коначну слику утицале су и промене кроз које је последњих деценија прошло наше друштво. Вишечлане породичне задруге, које су до Другог светског рата биле стуб српског села, данас су изузетно ретке. Са друге стране, нарочито у градовима, имамо еманципацију чије је последица велики број људи који живе сами.

Највећи број самаца је у Београду, где је свако четврто домаћинство самачко. Најмање укућана у просеку забележено је у Црној Трави, Гаџином Хану, и београдским општинама Врачар, Савски венац и Стари град, где је пребројано тек нешто више од два члана у просеку. Једно огњиште и новчаник, са друге стране, дели највише људи у Рашкој области – Тутину, Новом Пазару и Сјеници, где је просек већи од четири члана.

Вечерње новости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s