Поучна причпа о приоритетима у животу …

Виолиниста био Џошуа Бел (Joshua Bell), један од најбољих музичара света

Виолиниста био Џошуа Бел (Joshua Bell), један од најбољих музичара света

Човек је седео на станици метроа у Вашингтону и почео да свира виолину. Било је хладно јануарско јутро. Свирао је је шест Бахових комада око 45 минута. За то време, пошто је било радно јутро, израчунато је да је бар хиљаду људи прошло кроз станицу, највећи број њих одлазећи на посао.

Након три минута, средовечни човек је приметио музичара који свира. Успорио је, застао на пар секунди, а онда пожурио да стигне на време. Минут касније, виолиниста је примио први долар као напојницу: жена му је бацила долар у кутију без застајања и наставила да хода. Након пар минута, неко се наслонио на зид да га слуша, али је онда човек погледао на сат и поново почео да хода. Очито је каснио на посао.

Највише пажње је показао трогодишњи дечак. Мајка га је пожуривала, али је дете застало да чује виолинисту. Мајка га је повукла и дете је наставило да хода непрестано се осврћући. Такву реакцију показало је још неколико деце, али сви родитељи, без изузетка, приморали су их да наставе даље.

Џошуа Бел током извођења овог експеримента у метро станици L’efant Plaza у Вашингтону

Џошуа Бел током извођења овог експеримента у метро станици L’efant Plaza у Вашингтону

За 45 минута свирања, само шест људи се зауставило и кратко слушало музику. Око 20 је дало новац, али су наставили да ходају нормалном брзином. Сакупио је 32 долара. Када је престао да свира, настала је тишина, али то нико није приметио. Нико није затапшао нити је показао било какву реакцију.

Нико није знао да је виолиниста био Џошуа Бел (Joshua Bell), један од најбољих музичара света. Он је свирао једно од најинтригантнијих дела икада написаних, и то на виолини вредној 3,5 милиона долара. Два дана пре свирања у метроу, Џошуа Бел је распродао концерт у Бостонском позоришту, где је карта коштала 100 долара.

Ово је стварна прича. Џошуа Бел је свирао инкогнито у оквиру експеримента који је организовао лист “Вашингтон пост” о перцепцији, укусу и приоритетима које људи имају.

Циљ експеримента био је да се утврди да ли и колико људи у свакодневном животу:
-примећују лепоту
-застају да би у њој уживали
-препознају таленат у неочекиваном контексту

Један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и слушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икад написану музику, колико још других ствари на исти начин пропуштамо?

Извор: Изреке и цитати

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s