Тајне и завере за које Они не желе да ви знате а јавно се објављују …

Како функционише свет информација и дезинформација и како се скривају тајне и завере које Они пласирају кроз медије

Ко су Они, то ми до данас није јасно, иако је мој познаник са убеђењем говорио о њима. Он њих види као једну светску елиту која влада медијима, индустријом, забавом, храном, енергетиком и свим кључним ресурсима. То би претпостављам требало да буде нека светска олигархија, скуп богатих и моћних који управљају светом, махом са Запада, из Америке, Велике Британије, делом из Италије, Француске и Немачке и фламанских земаља уз асистенцију моћних и богатих јапанаца и ретких појединаца из других делова света. Често се таква моћ приписује Групи Билдеберг, или пак организацији познатој као Комитет 300, па затим породици Ротшилд, разним затвореним друштвима као што су Илуминати, масонерија, и тако редом.

Но, понављам, ја не знам ко су Они, а нити су Они тема овог текста.

Тема овог текста су тајне, скривене или нескривене које колају светом.

Теза мог познаника, а он је аналитичар светских процеса, врло је једноставна: „Нема тајни. Све је битно саопштено и све се кључно саопштава путем медија. Тајне се одавно не скривају. Данас свако ангажован може доћи до суштинске истине али није ствар доласка до истине, него је ствар која „истина“ влада у овом свету, у коју истину масе верују и када ће се која „истина“ активирати. Тако да имамо паралелне стварности и оне малобројне који знају шта је истина и оне многобројне који верују у неке њима допадљиве истине.“

Када сам то чуо од њега да медији саопштавају тајне и истине, био сам мало заинтригиран, тим пре што су медији све само не истинита места информисања, и ако бих за нешто могао да кажем да је лажљиво, непоуздано и превртљиво, место где се истина кривотвори и деформише, онда су то управо савремени медији. Додуше, сви медији су постали и очигледно идеолошки обојени, па када знаш ко коме од медија припада, лако ти је да процениш какву обојену истину ће саопштавати јавности. Да ли ће истина бити либерално црвена, безбедносно црна или глобална у дугиним бојама.

Одговорио ми је: „Управо због тога, тајне се отворено саопштавају кроз медије али их нико не примећује, односно забележе их само они који знају да их препознају. И они којима су намењене.“

Признајем да ми то све звучи мало натегнуто тумачење, као нека игра и лавиринт, па ко зна пут он га нађе, односно ко зна шта да тражи то и нађе, а остали лутају. Као неке шифроване поруке, а уз то питање и коме су упућене, како сачекати поруку, у које време, преко ког канала, звучи све мало безвезе. Уз то има толико данас разноврсних извора информација и вести које се супростављају једне другима, почев од тога да је једног дана у новинама објављено како је кафа добра за срце а да је другог дана објављено да је штетна за срце. Не разумем баш концепт.

Наставио је: „То што ти не разумеш концепт је исто тако небитно за дату тему, јер је управо битно да ти добијеш информацију али је не разумеш, не процесираш је правилно. Не познајеш агенду, концепт. Тако је са већином света, тако је и са уредницима медија и политичарима који полуслепо спроводе те агенде. Јер те агенде стварају информативне и сервисне агенције, а њих има мали број, и свима се исте вести дистрибуирају. Кроз прес агенције сервиране су им само информације које треба да се чују и разумеју, с тим да се тајне информације не процесуирају правилно од стране масе. Или их једноставно читаоци не чују, мислећи да су небитне, незанимљиве, или се од много информативног шума се не чују и не виде. Често се те информације пласирају у микро облику, као споредне и небитне. Ипак, неко их чита и разуме.”

Опет ништа не схватам, и даље ми то делује као научна фантастика, неко нешто говори, о нечему што би људи желели да знају, о некој тајни, она је откривена, а ми смртници о томе ништа не знамо, а желели би да знамо. У чему је поента.

Наставио је са објашњењем: „Кључну информацију на тај начин сазнаје онај ко је у мрежи људи који деле исте вредности и који очекују такве поруке, зато они препознају поруку која се шаље. Као када риболовци говоре својим речником који обичан човек не разуме, јер није пецарош. Они на тај начин обавештавају своје следбенике и војнике по убеђењу широм света. Уз то, они кроз мале вести најављују постепено све веће и веће вести и догађаје. Деценијама уназад се знало да ће на пример неке земље као што су Либија, Сирија и Иран бити на удару светских сила, само је било питање тајминга када и како. Онај ко је то пратио могао је на основу тона вести у кључним медијима закључити како се догађаји одлажу или убрзавају, и у каквом су стању текуће агенде.

Тако је и са друштвеним процесима и друштвеним феноменима који се имплементирају у друштво на глобалном нивоу. Пажљивом аналитиком се лако уочи образац како се и где почиње садња неке идеје, њена разрада па онда имплементација на цео свет. Проблем код свега тога за обичног посматрача је што он не може да разазна шта су квалитетне информације а шта су дезинформације, јер се многи супростављени извори информација труде да исконструишу свесно или несвесно лажне информације. Поготово то раде тајне службе и безбедносне агенције у домену специјалног рата. Зато онај који треба да прими информацију мора да зна од кога прима и да је препозна. Обичан човек то није у стању, он је изложен манипулацији интересних група и није свестан да се рат за његову заглупљеност води одозго.“

Па ипак мени и поред свега тога није јасно чему све то. И да ли је битно уопште, за мене обичног човека.

Закључује мој познаник: „Теби није битно, јер си ти као и остали у нижој равни поимања стварности и дешавања. Вама се сервира информација која креира ваше поимање света. На пример, ви верујете да се због неке политичке или верске идеје сукобљавате медјусобно или са суседима, јер је тај сукоб тако креиран, пошто иза тога стоји регионална или глобална идеја уредјења света и дефинисање друштвено прихватљивих стилова живота. Рат у ово доба се не дешава случајно, за њега је потребна озбиљна логистика и финансирање. Обичан човек нема перцепцију а ни жељу да продубљује стварност иза, он жели само обичан живот без проблема и са добрим стандардом. С друге стране интелектуална елита која се школује и моделује у једном дејству и концепту свести добија рецепторе за примање специфичних информација.

То моделовање свести је посебан дизајн, који отпочиње од стратешких идеја и замисли, па се преко градива и уџбеника те животних стилова имплементира у живот јединке. Погледај само разлику у мишљењу, закључивању и осећању измедју неког сељака и професора из града. Када пошаљеш поруку за легализацију истополних бракова и усвајање деце од стране истополних родитеља, за сељака је то неморал и саблазан, он то не прихвата и тога се гнуша, док је за професора из града који има усвојен либерални поглед на свет то победа разума, људских права и слободе, и он је усхићен. Професор разуме ту поруку као импулс ка потенцирању његовог животног стила и вредности које он цени, за које је де фацто и плаћен од стране институција система и за чије промовисање добија награде и друштвене почасти, док је за сељака то деградација морала и друштва. Али, порука је послата професору, јер је он она политичка и друштвена елита која је плаћена да пише и доноси законе који иду у том правцу, а не сељак који финансира постојање свега тога, да апсурд буде већи.“

Сад сам већ боље почео да схватам о чему је мој познаник говорио у нашем кратком сусрету. Говорио је о паралелним матрицама вредносних судова и борби за обликовање мишљења. За свакога понешто. Примењена психологија у пракси, оно што неки називају сублиминиране поруке. Трансфер идеја. Кохеренција система вредности. Па опет, нешто ми ту и даље није било све јасно. Замолио сам га за још пар објашњења.

Наставио је: „Немој се трудити да одједном схватиш, то је кибернетски модел. Понекад човек само треба да прати и бележи догадјаје, а закључак сам додје. Они који су обученији за аналитичке процесе лакше разумеју језик тајне, и како се информације пласирају, са којом намером. Суштина је да тајни нема. Они који управљају светом не скривају се, слободно пласирају информације и тајни нема. Те њихове поруке су некада више а некада мање видљиве. Дођу некада само као кратка вест, објављена у пола ноћи када нико не прати медије, провуку се као мала напомена, и тако редом. Али те вести су путокази за следбенике који прате те идеје.”

Сад већ све мислим да је прича мог познаника још једна теорија завере, као да постоји нека моћна конспиративна група која је распрострта по целом свету, која шири своје идеје светом и којом се управља из једног центра моћи.

Мој саговорник се надовезује: „Не заправо, не постоји једна група следбеника, постоји више њих, али је махом један центар суштински центар моћи. То је онај центар у коме се креира јавно мнење и где су кључеви финансија, а други центар је место војне моћи. Делује да је то један центар. Заправо има више центара моћи али деле исте идеје и сваки центар делује у свом региону света над којим је надлежан. А информације и идеје које пласирају су намењене различитим групама али са истим циљем. У склопу целе стратегије свако добија другачију информацију. Ако желиш да изазовеш сукоб у једној земљи, супростављеним групама у тој земљи ћеш слати другачије информације да би потенцирао њихова неслагања и увео их у сукоб. Једни ће подржавати једну страну у сукобу а други другу страну, јер је суштина у сукобу који треба да промени локални модел живота и релација. Идеја, стратегија и матрица има много. А циљ је један велики и много мањих.

На пример, деценијама уназад је најављивана нафтна катастрофа, односно нестанак резерви нафте, па је због тога најављивано да решење лежи у био гориву, па су велики новци од стране држава уложени у фабрике за био гориво и у засаде за биогориво, који су појели огромне површине на којима су се могле производити културе за исхрану, да би на крају дошли до тога да је вештачки изазвано повећање цене хране, због биогорива, а нафте и даље има довољно. Пре 20 година је та тајна игра била већ очигледна у најавама, па је од стране водећих прехрамбених и финансијских гиганата почело укрупњавање индустрије хране и прелазак у руке пар глобалних играча. Данас је стварност са индустријом хране сасвим другачија него пре четири деценије, храна и вода је под контролом гигантских концерна. Зато, ако желиш нешто да кажеш, реци то дискретно и неугледно, они који то прате, знаће шта треба да раде“.

Схватио сам. Објавићу овај текст у глуво доба ноћи кад нас нико не чита. Само они који разумеју, схватиће шта је мој познаник хтео да каже.

Златко Шћепановић / Bastabalkana.com

Једно мишљење на „Тајне и завере за које Они не желе да ви знате а јавно се објављују …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s