Потресно писмо сина оцу који пије …

Алкохолизам је једна од многих зависности које урушавају породицу и друштво.

Многи су у њега упали због безнадежности , неправде , сопствених промашаја … Било како било , деца испаштају , али најчешће не знају изразити тешку бол и муку у своме срцу , док посматрају своје родитеље који постају све ‘ даљи ‘ и све ‘ тежи ‘ за повратак .

Ова прича , исказана у ‘ Писму … ‘ , јест замишљена , али је вероватно слична многим стварним причама . Сећам се , док сам још радио у школи као наставник , како је у разред стигла једна дјевојчица којој су се и отац и мајка опијали данима , не кувајући нити ручак својој деци , којих је било четворо ( сви испод 10 година ) . Деца су им била одузета и смештена у Дом . Колико мора да је утиснутих и ружних слика на души те деце ? ! Питање је хоће ли их се , током живота , моћи потпуно ослободити . Да није Божје милости , знао бих да неће . Овако , верујем да ће на свом путу препознати Оног који ће их моћи и утешити и уклонити многе боли које нису ничим заслужили .

“ Већ дуго ме мучило како да ти приђем и како да разговарам с тобом , тата . Некако ме досад било страх . Било ме страх да ме не ћеш саслушати до краја . Страх ме било да ћеш ме , кад почнем говорити , одмах послати у собу и оптужити како ме мама наговорила да ти кажем све што носим у срцу . Страх ме било да ћеш пљуснути и мене и њу која је све ове тешке године , добро знаш , стрпљиво била уз тебе и хтјела ти помоћи .

Дуго сам се борио с љутњом спрам тебе , понекад би ме и мржња обузела . А то нисам хтио . Нисам хтио затворити могућност да се у мом преосталом детињству , не ћу моћи опет радовати своме оцу . Нисам хтио да ме кроз живот прати горчина која би могла једног дана из мене избије у неком од својих најружнијих облика .

Тата , хтео бих те слободно волети , а не осећати грч у желудцу кад си у близини . Хтео бих скакати у твоје крило и загрлити око врата , а не стрепјети хоћеш ли ме одгурнути под изговором како имаш пуно посла . Хтео бих те поскакљати испод руке , сећаш ли се , као некоћ док још нису дошли тмурни облаци у наш дом . Хтео бих се опет смијати твојим шалама и геговима којима си ме силно развесељивао . Хтео бих те питати изнова о планинама , звездама , китовима … Да , и о оним птицама које са свих страна света долете и пронађу се на истој хридини и у истоме дану године .

Да , хтео бих све то , али не могу већ дуго . И не знам хоћу ли икад више моћи . А још се увек надам да ћеш ми причати приче пре спавања . Ти си то боље знао него мама . Хтео бих да ти и ја опет играмо стони тенис . Већ сам готово заборавио како се правилно држи рекет . Хтео бих да опет идемо у биоскоп или на утакмице . Твоје досјетке и коментари би ме у тим приликама увек насмијавали .

Хтео бих све то , али сада ти ниси у стању . Знам да је и теби , бар негде у дубини срца , жао због тога . Видим то када ти се очи у неким тренутцима зацакле док замишљено гледаш кроз прозор … негде у даљину .

Хтео бих и да си добар према мами . Да не вичеш на њу када ти се учини да те криво погледала . Да се не љутиш на њу кад је супа млака или кад ти кошуља није добро испеглана . Хтео бих , ако ти то смијем рећи , да бар некад загрлиш маму и пољубиш је или бар да с њом нормално , мирно разговараш . Кад је велика вика међу вама , плачем у својој соби , испод јастука да ме не чујете . А кад је нека хладна шутња између вас , онда као да се и моје срце леди .

Тата , па ја нити своје пријатеље већ годинама нисам позвао у наш дом . Нисам их могао звати . Бојао сам се . Још увек имам ту бојазан . Увек бих помислио : “ А што ако мој тата заурла из кухиње дозивајући ме због неке ситнице ? “ Или : “ Шта ако би чули неку псовку коју мој тата упућује мами ? “

Тата , тешко ми је питати те о нечему што ме још мучи . Размишљам о томе готово сваку вечер прије спавања . Мама ми , знам то , није никад рекла праву истину . Питао бих те : “ Како је твоја мама , а моја бака умрла ? Шта се то догодило ? “ То ме гризе иако многи одрасли мисле да 1 малолетни дечак треба размишљати само о игри , забави или музици . Али , у нама има много више него се то може на први поглед видети … Једино што се , већина од нас , не можемо изразити о свету који у нама буја , тј . о ономе што уистину осећамо .

Бака ми је остала у сећању као драга и топла жена која је била увек насмешена , ведра , спремна за разговор и помоћ коме би год затребало . Радо је и често долазила код нас . Још се сећам како се радовала кад би ме видела . Можда зато јер бих је увек дочекивао на улазним вратима са : “ Бако , моја бакице ! Од свих бака – твоје најљепше је лице ! “ То би је увек развеселило па ми је тај поздрав прешао у навику .

Но , онда је дошло време кад више није била тако насмешена . Напротив , била је некако забринута и све више одсутна . Гле , долазила је све ређе , и то само кад ти не би био код куће , тата . Једном сам је питао : “ Бако , шта ти је ? Што си тако замишљена ? “ Одговорила ми је , вероватно тек да нешто каже : “ Ма , сунчано време не утиче баш добро на мене … “ А тога је дана , добро се сећам , вани био – ведар дан .

Но , сада , након неколико година од њене смрти , све више постајем сигуран да је неки други разлог њене замишљености био у питању . Нешто што је украло њену ведрину . Да , тата , знам да је све то , на неки тачно одређени начин , било повезано и са тобом .

Једном сам из своје собе , прислонивши образ на врата , чуо њен глас како говори : “ Али , Петре , покушај барем мислити на своју жену и на свога сина . Шта ћеш ако их изгубиш ? “ Твој одговор је био брз : “ Мајко , немој се мешати у мој живот . “

Од тог дана више вас никад нисам видио да разговарате . Она би долазила код нас све ређе па смо мама и ја понекад одлазили посетити је у њен мален стан на другом крају града . Ти си увек имао неког прјечег посла па никад ниси ишао . Сад знам да си је намерно избегавао .

Кад је бака изненада морала отићи у болницу , мама ми је рекла да има велике болове у стомаку и да тамо мора остати неко време . Остала је заувек . Дуго сам плакао након њене смрти јер сам је волео и , некако , знао да није морала отићи . Знао сам да сам могао још неко време слушати њене приче из детињства . А и поздравити је још понеки пут онако како је она то највише вољела .

На погребу сам , кроз сузе , гледао према теби . Као да сам баш у тим тренутцима на твом изразу лица очекивао одговор . Знам да је глупо , али као да сам чекао да чучнеш до мене , погледаш ме у очи и кажеш ми , баш на том месту , што се догодило и зашто је бака умрла . Но , то од тебе нисам дочекао ни ту ни на било којем другом месту . Већ је три године прошло од тога , а ти је ниси ни споменуо . Слутим да је то повезано и са тајном коју ти , тата , не желиш никоме рећи , а камоли признати .

Тата , знам да пијеш . Знам да много пијеш и да то траје јако дуго . И не могу ти описати колико се та страшна спознаја дубоко настанила у мени и колико ме прати на готово сваком кораку . Прати ме кад устанем ујутро и пожелим те поздравити , а ти већ будеш мрк и нервозан . Прати ме у школи јер ме увек ухвати стрепња кад се прича о породици : о оцу , мајци , баки , деди . Спустим главу доле бојећи се да ме неко не прозове како бих рекао коју реч о својој ужој породици . Снашао бих се ја већ некако , али се бојим да би ме одало замуцкивање и црвенило на лицу .

kptm

Шаљиве слике и разне постере можете видети на: http://www.facebook.com/z.s.grubisic

Једном ме професор из хрватског језика питао : “ Шта највише волиш код свога оца ? “ А ја нисам знао шта бих рекао . Занијемио сам осетивши неку тупу и неугодну кривицу . Због тебе . А не бих хтео да ми се то опет догоди .

Увече , пре спавања , пре неголи утонем у сан , често ме прати мисао : “ Хоћу ли и ја бити као и мој тата ? Хоћу ли и ја пити ? “ Неки кажу да човек постаје оно о чему највише размишља . Хтео то или не . Не знам , тата.Спознаја да готово свакодневно пијеш , променила је моје детињство . Оно није исто као некоћ . Постајало је све теже и суморније .

Ово ти пишем добро знајући да бих због ових речи могао добити чак и батине од тебе . Или барем дугу забрану изласка у двориште . Није важно , тата . Ја те већ помало и разумем . Разумем да се тако лоше понашаш јер те алкохол заробио . Разумем да ти не можеш контролисати свој живот . То је јаче од тебе .

Но , пишем ти још због нечега . Пишем ти и зато што сам приметио да се мама у последње време понаша другачије него пре кад је имала више снаге за издржати све обавезе на послу , као и оне код куће . Укључујући и твој проблем.Видим је уморну ујутро , уморну поподне , уморну увече . Она не види да ја видим како јој сузе теку док пере или спрема посуђе.Видим на њој неке бакине сличности у време њених последњих неколико година . Тата , не бих волео да и мама … знаш већ .

О , кад би ми могао рећи истину : је ли бака умрла од туге и боли коју је носила у своме срцу због тебе ? Кад би ми могао рећи чиме те тако тешким повредила да си јој се престао сасвим обраћати , па и бринути за њу . Или си ти , тата , повредио њу ( и све нас ) својом зависношћу о алкохолу који је изобличио твој карактер ?

Јеси ли сломио њено срце , након чега је почела копнити одустајући од труда за било чиме , укључујући и разговор , игру са мном ? Као да је бол коју је у себи носила била јача од ње . Све сам сигурнији да је одустајала од живота и тако се сасвим угасила . Како је то тужно , тата … Пишем ти , јер ти све ово не бих успео рећи у лице .

Мораш још нешто знати . Мораш знати да је мама на ивици . Спомиње да не ће моћи још дуго овако издржати . Понекад спомене да те још воли , али да није сигурна хоће ли то све изаћи на добро . Покушавала ти је помоћи , али се , нажалост , исцрпила . Наишла је на тврдоћу твога срца које није дало на себе . Које , ето , није хтјело нити признати да има проблем . Бака ми је , сећам се , говорила како је најважније оно што се догађа у људском срцу .

Мама се све више губи . Њену тугу дуго видим и осећам . Сад ју је прекрила и нека чудна равнодушност која је променила чак и црте њена лица . Тешко ми је то рећи , али она није више тако лепа као што је била пре . Мислим да ниси ни приметио како не брине о својој дивној коси као што је то чинила пре . Не зове више ни оне своје пријатељице које су јој сваки тједан знале доћи на кафу .

Поред свега тога , прошли тједан се догодило још нешто . Догодило се нешто због чега се бојим за њу . По први пут сам видио да је и она узела оно пиће . И ко зна откад тако .

Те ноћи сам , наиме , нешто ружно сањао . Нагло сам се пробудио кренувши у вашу собу . Ти си , тата , спавао дубоким сном , а маме није било поред тебе . Пошао сам у дневни боравак и видио је како брзо нагиње чашицу у којој је била нека смеђа течност . Примјетила ме . Осетио сам како су ми сузе наврле на очи и пале низ образе . Шта сам могао пре , вратио сам се у кревет , покрио ћебетом преко главе и наставио да плаче . Знао сам свим својим бићем да се спрема нешто грозно , грозније од било каква ружног сна .

Није помогло ни то што је брзо дошла у собу и целог ме , онако склупчана , загрлила ронећи и сама сузе које су јој се скупиле због свега . Слутио сам да ћу вас обоје изгубити . Тог трена тежи је у мени био тај страх него да су ме прекриле све деке овог света .

Дуго је ту стајала , а онда је , кад је закључила да сам заспао , отишла . Ни сам не знам како , али ми се у тим тренутцима догодило нешто што ти не желим пропустити рећи па што год ти мислио о томе , тата . Под том деком , кад су се сузе почеле сушити , сетио сам се нечега што ми је бака још давно говорила . Рекла би ми : “ Лука , кад се у животу нађеш у некој ситуацији која ти се чини тешком , немогућом и неиздрживом – онда стани и у својој самоћи зови Бога упомоћ . Али свим својим срцем … “

И , гле , баш то сам тада учинио . Рекао сам : “ Боже мој , ако заиста постојиш , онда ми помози . Ако ме волиш , онда дођи и утеши ме . Ако си велик , онда ме умири . Овде , под овом деком . Ако си љубав , смилуј се мојој мами и тати моме … нека се напију твојим миром … Опрости им , Боже , молим те … “

Не знам како је све то изашло из мене , али је изашло . Тај доживљај не могу упоредити ни са једном игром , причом или било чиме дотад доживљеним . Испод те деке сам доживео неописив мир који је преплавио моје мало и слабо биће . То је био као топли додир некога ко је све знао … Као да сам чуо глас : “ Дете моје , не брини … ја сам ту . Ослони се на мене … видјет ћеш … “

Убрзо након тога сам и заспао , а ујутро се пробудио са осећајем да нисам сам . С неким живим осећајем да имам невидљива савезника који је постао мој штит . Некако знам , тата , да ми је Бог дао снагу да ти ово напишем . Да ти могу од свег срца рећи да те волим и да те не желим изгубити .

Знам да ти можеш боље од овога где си данас и да се , у својој нутрини , срамиш самога себе . Знам да се осећаш ниско и поражено . Јер ти и јеси поражен . Али то још увек не признајеш , тата . Не признајеш да си слаб и да си зависник . Тебе још није такнуло колико си боли нанио својој мајци , својој жени и мени . Још ниси свестан колико си нам украо осмијеха , игре , разговора и љубави кроз протекле године . Још ниси свестан колико си нам подарио непроспаваних ноћи . Колико суза које нисмо хтели , а морали смо их лити .

Опраштам ти , тата . Не осећам више ни љутњу ни горчину према теби . Знам да сада ниси свестан колико те волимо мама и ја и колико још увек желимо бити уз тебе . Само кад би пожелио признати , доћи до кајања . Верујем да би се онда све почело мењати и поново слагати . Макар се време не може вратити . Знам да ниси лош човјек , али ипак чиниш толико тога лошег . Налијеваш се течношћу која никоме није успела да испуни душу . Само би је натопила злим капима које би се потом прелијевале не само по њиховим душама , већ и по душама њихових најближих .

Тата , погледај , осврни се : ти немаш више камо … пусти тај свој понос . Као и ја , и ти можеш подигнути поглед према Небу . Потражи , завапи боље капи . Капи који те могу оздравити . Умирити . Обновити . Да , и тебе и маму . Ништа не ћеш изгубити , а можеш добити све . А ја … ја ћу бити у твојој близини и стрпљиво чекати . Ми смо још увек породица , зар не , тата ? “

Дражен Радман / Dnevno.hr

banz

Шаљиве слике и разне постере можете видети на: http://www.facebook.com/z.s.grubisic

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s