Повратак заборављене житарице спелте на српске њиве …

ts1

Спелта садржи све витамине Б групе (осим витамина Б 12), а има 7-8 пута више калцијума, магнезијума, фосфора и селена од осталих житарица

Са 270 килограма семена спелте, житарице у народу познатије као крупник, агроном Јекослав Пурић је у јесен пре три године засејао хектар земљишта на породичном имању у селу Радијевићи, на 1.200 метара надморске висине. Чувао је свако зрно рода од семена добијеног из Института за стрна жита у Новом Саду, па је недавно са осам хектара пожњео род од 30 тона.

Тако је овај произвођач, иначе познат од пре десетак година као рекордер Србије у сетви хељде (летос засејао 30 хектара), први у Старом Влаху поново почео сетву житарице, блиске „рођаке“ пшенице, пореклом из јужне Азије, која се вековима користила за исхрану, али је деценијама неправедно запостављена.

– Одличан је принос од 3,75 тона по хектару, а зрно изутеног квалитета, чему су погодовале блага зима и пролећне кише – истиче Пурић. – Спелта тражи сиромашнија земљишта него пшеница, сејао сам је у парцеле на којима су претходне године били кромпир и хељда, нити су коришћена средства за заштиту није прихрана.

Принос од 3,75 тона по хектару

Принос од 3,75 тона по хектару

Ова житарица, подсећа Пурић, одлично подноси оштрију климу и отпорнија је на болести од пшенице. Зато и планира да засеје веће површине, а већи део рода самлеће након гуљења зрна, за шта је набавио машину. У припреми је и амбалажа за паковање, па ће се већ јесенас наћи у трговинима и на трпезама.
Старији памте да је зрно некадашњег крупника било ситније од садашњег и да је имало „брк“. У народној медицини крупник се препоручивао исцрпљенима и слабима, у случају пролива и затвора, против стомачних грчева и разних поремећаја варења. Стручњаци кажу да се крупник због благотворних дејстава све више узгаја у европским земљама и да резултати истраживања показују да има антиканцерогено дејство.

ts3

У односу на пшеницу, спелта има неколико предности

Спелта садржи све витамине Б групе (осим витамина Б 12), а има 7-8 пута више калцијума, магнезијума, фосфора и селена од осталих житарица. Пошто су у спелти ти минерали везани са органским угљеником, могу да се комплетно апсорбују у организму. Спелта садржи и знатну количину цинка, а има релативно низак гликемијски индекс, што помаже и у одржавању нормалног нивоа шећера у крви. Њена изврсна прехрамбена својства у традиционалним културама чинила су је намирницом која се користила да се поврати снага и опорави након болести или великих напора.

У односу на пшеницу, спелта има неколико предности. Глутен из спелте је растворљив у води, а када се загреје, разлеже се, па је много лакше сварљив, од глутена из пшеницом који кад доспе у органе за варење формира куглице које је прилично тешко сварити.
И друго, сорте пшенице које се данас користе имају у свом саставу инхибиторе ензиме (углавном служе као зуаштита од инсеката) и који додатно отежавају њено варење. Спелта не садржи ове инхибиторе, па се зато много лакше вари.

Због свега овога, особама које имају проблема са варењем, артритис, мигрене, осетљива црева и кожне осипе вероватно ће много више пријати спелта него обична пшеница. Брашно спелте треба чвршће закувати него пшенично, а хлеб чува свежину, неће да се осуши и по три-четири дана.

Новости, Магацин

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s