Тајна о Рацији чувана у музеју града …

Нови Сад – У склопу припрема за обележавање 72. годишњице хортијевске Рације у Чуругу, Шајкашкој, Новом Саду и Бечеју, обавештавамо чланове и јавност да смо, захваљујући новинару Жарку Богосављевићу, дошли до значајних историјских података који потврђују вишегодишње тврдње и одрицања која смо поднели у неравноправној Борби за истину о Рацији 1942, борби у којој смо били суочени са грубим фалсификатима.

нсрц4

Уз мноштво прибављених доказа, од којих је најзначајнији чланак дописника Нилса Хорнеја из Будимпеште објављен 12. октобра 1943. у шведском листу „Социјалдемократ“, сада имамо и крунски домаћи доказ да је истина о јануарском геноциду „Рација“ 1942. била добро позната и скривана од очију јавности. Тај крунски доказ објавио је Музеј Града Новог Сада 1984. у књизи „Нови Сад и Петроварадин“ аутора Живка Марковића, уз благослов главног и одговорног уредника Павла Штрасера. Књига је штампана у 10.000 примерака (релеванте стране су у прилогу). На страни 26. објављен је на латиници текст следеће садржине:

„Да застраши становништво, због ширења устанка у Бачкој, окупаторска власт почетком 1942. године, спровела је велику рацију у Шајкашкој и Новом Саду, када је побијено око 25.000 грађана у поменутом региону. Нарочито је била страшна рација у Новом Саду, од 21. до 23. јануара, када се овде три дана бесомучно убијало и пљачкало. Том приликом, настрадало је око пет хиљада невиног становништва, углавном Срба и Јевреја, већином бачених под лед у Дунав“.

нсрц3

На ове податке, које реномирана установа није објавила нестручно или злонамерно, констатујемо следеће:

1. Иако смо до сада тврдили да је у Новосадској рацији побијено преко 4.000 Жртава, знали смо да је тај број већи из исказа сведока, филма Мирослава-Мике Антића „Споменик“ из 1967. године, где је речено да је под лед бачено преко 5.000 људи и из исказа преживелог Ивана Ивањија, реномираног књижевника, који тврди да је на Штранду побијено 6.000 Жртава.

2. Потпуно је јасно из података које смо прикупили да је током „чешљања терена“ јануара 1942. дошло до погрома невиђених размера у којем је затрто мноштво породица, избеглица, гостију у Шајкашкој и Новом Саду, које није имао ко да пријави после рата. Са болом у души живимо са чињеницом да нисмо идентификовали највећи број мучки истребљених Срба (посебно у Чуругу, Жабљу, Мошорину и Новом Саду), Рома (посебно у Мошорину и Новом Саду), нити комплетан број погубљених Јевреја у Новом Саду и, нажалост, ниједног од 150 погубљених кисачких Словака! Стога не сматрамо да је број Жртава (25.000) увеличан. Уосталом, зашто да ико сумња у истраживања реномиране градске установе?

3. Друштво је неуморним радом дошло и до идентитета Жртава разног порекла у Новом Саду: 3 Буњевца, 5 Чеха, 8 Русина, 31 Хрвата, 21 Словака, 56 Мађара (нажалост, још нисмо установили број побијених Молнара на Детелинари), 22 Немца, 22 Руса, 4 Пољака, 4 Словенца, 1 Бугарина, 1 Грка, 1 муслимана, 1 Румуна, 4 особе неразјашњеног порекла и 19 потомака мешовитих бракова.

4. Друштво је до сада идентификовало поименце 2.615 Срба искорењених у Шајкашкој, 781 у Новом Саду и 255 у Бечеју, те 1.861 истребљених Јевреја у тим подручјима. Сама чињеница да недостаје мноштво података о свим потученим Србима, Јеврејима и другима, указује на размере тог геноцидног покоља!

5. Потврђујемо оно што смо изрекли много пута: број Жртава јануарске Рације 1942. је намерно, смишљено, нечовечно фалсификован од стране титоистичке историографије.

6. Од данас више не тврдимо да је у Новосадској рацији убијено „преко 4.000 Жртава“, већ преко 5.000 жртава!

7. Такође ћемо се позивати на податке Музеја Града о броју Жртава „Рације“ у јужној Бачкој, јер немамо ни један логичан, историјски, а ни етички разлог да сумњамо у ту установу културе. Аутори неутемељених лажних оптужби на наш рачун, на које смо навикли од појединих кругова „струке и науке“ и злонамерних сепаратистичких кругова у Војводини, сада могу да их преусмере на Музеј Града, Павла Штрасера и Живка Марковића. Што се нас тиче, савест нам остаје мирна пред Жртвама, породицама страдалих, Новом Саду, Шајкашкој и Бечеју, а наше тврдње су сада још чвршће, тачније, необориве.

8. „Рацију“ 1942. истражујемо са циљем да установимо пуну истину о патњама невиних људи, да би се народи на овом простору још марљивије посветили изградњи здравог грађанског друштва у којем никада више неће заживети хортијевска идеологија, која је за три и по године страховладе однела 100.000 живота у Барањи и Бачкој.

Александар Вељић / vesti.rs

нсрц1

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s