Капетан Драган није злочинац …

На основу случаја Капетана Драгана, немачки „Дојчланд радио“ оптужио је прошле недеље Аустралију да „омогућава прихват ратних злочинаца“ због чега је „Србин Драган Васиљковић, вођа окрутне убилачке паравојне формације за време рата у Хрватској почетком 90-их година све до сада могао да избегне своје изручење“.

У прилогу „Дојчланд радија“ се описује добротворна забава у једном српском клубу у Сиднеју: „На зиду црвено-плаво-бела српска застава, фолклорне групе играју, сервира се сарма. Аустралијско-српски културни клуб у Хокстон парку, западно од Сиднеја, прикупља новац за Драгана Васиљковића – новчанице од 50 и 100 долара у посуди за шампањац за адвокатски тим човека кога Срби са поштовањем називају само Капетан Драган“.

Драган Васиљковић, данас 58 година стар, још седи у сиднејском затвору за депортацију, наводи се даље: „У Аустралију је дошао као тинејџер, а 90-их је постао једна од кључних фигура током рата у Хрватској. Обучаван је у аустралијској војсци, а у домовину се вратио када је бивша Југославија била расцепљена због етничких конфликата. Од Драгана Васиљковића је постао Капетан Драган, који је регрутован од стране српске тајне службе и командовао Црвеним береткама у Крајини, паравојном специјалном јединицом, којој се приписују језиви ратни злочини, између осталих и убиство немачког репортера Егона Скотланда.“

– Време је да Драган Васиљковић преузме одговорност за ратне злочине, јер његови војници нису убијали само у борбама. Они су мучили, спаљивали села, стрељали цивиле, силовали и убијали пацијенте у једној болници – казала је за „Дојчалнд радио“ Катарина Босић, Хрватица и адвокат која живи у Аустралији.

Она жели да помогне хрватским властима да Капетана Драгана изведе пред тамошњи суд под „оптужбама за злостављање и мучење ратних заробљеника и убијање етничког цивилног становништва“.

Оптужбе без основа

Аутор прилога на немачком радију наводи да је „после рата Капетан Драган живео под именом Данијел Снеден, као тренер за голф у Западној Аустралији, све док га није открила једна новинарка крајем 2005. Од тада хрватска влада покушава да Васиљковића изведе пред домаћи суд за ратне злочине“, наводи „Дојчланд радио“ и додаје: „Међутим, Србин се игра мачке и миша са аустралијским властима. Најпре је седео у притвору, а затим је – после четири године – пуштен на слободу уз кауцију, после чега је потонуо у илегалу, али је поново ухваћен“.

У прилогу се цитира Зоја Клири из Сиднеја за коју се наводи „да не може да верује да ће влада испоручити српског националног хероја Хрватској“: „Толико сам бесна због тога да бих се најрадије одселила на Месец. За Хрвате је Капетан Драган трофеј. Срби и Хрвати ратују већ генерацијама. Како онда може да добије поштено суђење?“

Ратни злочини не застаревају, без обзира на то да ли су прошле две или 50 година, наводи радио.

– Хрватска не жели суђење за јавност – тврди у својој изјави адвокат Катарина Босић.

Она наглашавајући да нико не жели да се понове грешке из прошлости у овом случају и додаје: – Хрватска и Србија су се промениле. Суд за ратне злочине у Хагу је већ имао сличне случајеве у обе земље. То показује да правни систем тамо делује.

„Стари нацисти, тамилски тигрови, талибани или балкански ратни ветерани попут Капетана Драгана – све више Аустралијанаца се пита колико осумњичених за ратне злочине се скрива у њиховој земљи и зашто власти не чине ништа да их пронађу. Иако се међу становништвом стално јављају нове индиције, не постоје аустралијске специјалне јединице које би их истражиле“, поручује „Дојчланд радио“.

Илија Глишић из Сиднеја, особа детаљно упозната са овим случајем, у реаговању за „Вести“ изјавио је да је „прилог разочаравајуће омануо када је реч о чињеницама и суштини. Али, зато обилује оптужбама, причама „рекла-казала“ и вештачким правним дилемама. Верујем да сам по себи довољно говори о приступу аутора“, тврди наш саговорник.

– За Капетана Драгана се у чланку наводи да је „ратни злочинац“, иако нема валидне основе за подршку таквој тврдњи. Све до дана данашњег он није оптужен ни за какво кривично дело, нити је од хрватских власти био осумњичен да је било шта лоше учинио, све док у новинама „Аустралијен“ није 2005. изашао чланак о њему и Драган након тога разговарао с тадашњом министарком правосуђа Весном Шкаре Ожболт.

Без права на одбрану

Глишић даље подсећа да је од тог времена „Драган стајао на истом становништву – да жели да одбрани себе од било каквих сумњичења или оптужби, али једино у околностима које нису политички пристрасне“.

– У таквим околностима, он очекује да има права која се дају бившим војницима и према одговарајућим конвенцијама. Он не жели да буде учесник у предмету где оптужбе и сумњичења против њега треба да буду оцењиване на судовима које води његов бивши непријатељ – то би, онда, пре било коришћено за политичке, а не правосудне сврхе – наводи Глишић.

Саговорник „Вести“, такође, истиче да „нема валидних и проверених доказа да су Драган или људи директно под његовом командом убили било кога изван војне акције“.

– Ако би тако нешто постојало, нормално би било очекивати да се захтев за његово хапшење изда знатно пре него што је Драган разговарао с поменутом министарком након чланка у „Аустралијену“. Свако са чак и осредњим просуђивањем или здравим разумом може да се упита зашто је прошла скоро деценија и по пре него што је неко схватио да би Драган могао да буде особа од интереса. Јесу ли Хрвати и хрватска влада толико неспособни?

Као један од саговорника у прилогу немачког медија наведена је и Зоја Клири. Она, међутим, тврди да је та изјава истргнута из контекста њеног интервјуа у којем се залагала за поштовање закона и устава у Васиљковићевом случају, као грађанина Аустралије. Уз то, њен интервју стар је – читавих шест година!

– Тада сам говорила о томе да је, колико је мени познато, он ухапшен мимо прописане правне процедуре. На пример, без образложеног налога за хапшење, без споразума о изручењу, односно процедуре која се подразумева од земље која тражи изручење, затим мимо правила Женевске конвенције и/или принципа Хашког трибунала у то време, а посебно мимо аустралијског устава за који се претпоставља да штити њихове држављане (јер Васиљковић има двојно држављанство). То су била главна питања која сам заступала у случају Васиљковића – јер је главно о чему је требало говорити чињеница да је његово тадашње „изручење“ било „организовано“ на лицу места, без икаквог права на одбрану – каже за „Вести“ госпођа Клири.

Она објашњава да је у интервјуима пре више од пола деценије увек истицала да је мотив њеног укључења у случај био онда, а и данас је, одлучан став да аустралијски држављанин треба да се осећа безбедно у својој земљи.

– Ово непоштовање нашег правног система не даје ми осећај да сам „безбедна“. Питали су ме то – да ли се осећам безбедно или не? И мој одговор је да ме такво непоштовање права доводи да се разбесним и преселим на Месец.

Иначе, госпођа Клири каже да је такође увек заступала став да Васиљковић треба да буде испитан у Аустралији.

– То му правни систем допушта. А онда би судови утврђивали да ли је крив или не.
Госпођа Клири прави реална поређења питањем – шта би се овде догодило, аналогно Васиљковићевом случају, уколико би Авганистан или Ирак тражили изручење неког од аустралијских војника који су тамо били?

Сигурно их не би аутоматски послали.

Сигурно уточиште

У случају госпође Клири, аутор прилога немачког радија касни шест, али у вези с темом о ратним злочинцима – читавих 60 година, још од Другог светског рата. Ту би немачки радио стварно имао пуне руке посла – већ низ година, наиме, овде је ноторна истина да су Аустралију, уз благослов Лондона, насељавали ратни злочинци – пре свега немачки нацисти и њихови колаборационисти.

О овоме је, како су „Вести“ у више наврата писале, до сада најцеловитије говорио новинар и публициста Марк Аронс, у књизи „Добро дошли ратни злочинци – Аустралија од 1945. уточиште за побегле ратне злочинце“. Књига је издата 2001.

Никада се није крио

Илија Глишић наводи да се Васиљковић никад није крио, како се тврди у прилогу, ни под именом Данијел Снедем под којим је овде био познат и пре него што је отишао у Југославију. Он додаје да је Васиљковићево кретање увек било познато аустралијским властима и да је наставио да одржава те контакте и по повратку у Аустралију.
– Драган је испитиван за Међународни кривични суд који је претходио Међународном суду за ратне злочине и то 1993. када су догађаји грађанског рата били још свежи. Та истрага утврдила је да не постоји потреба за његовом даљњом истрагом и, наравно, против њега није било кривичних пријава. Он није, нити је био особа од интереса за суд за ратне злочине и о томе постоје докази на самом суду – подсећа Глишић.

Погрешан податак

У прилогу Дојчланд радија за госпођу Клири је наведено да живи у Аустралији 50 година.
– Никада нисам тако нешто изјавила. Овај податак мора да је некоме био „важан“ из само њему познатих разлога – каже наша саговорница.

Вести оннлајн

Бог и Хрвати / Bog i Hrvati

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s