Слано Копово …

(Фото: Разни извори & Она + Он)

Слано Копово налази се у Војводини, североисточно од Новог Бечеја и реке Тисе. Представља једну од последњих очуваних бара на слатинама у Србији.

Специфично је по јединственим панонским екосистемима типичним за слане, муљевите баре (језера, акваторије) и њихове повремено исушене делове. Слано Копово је непроцењив центар слатинских станишта, којима прети потпуно нестајање.

Слика

У давној прошлости река Тиса је често мењала ток, а Слано Копово представља један од њених прастарих меандара, настао после исушивања мочвара и подизања насипа у 17. и 18. веку. Појачано испаравање и повлачење воде са најнижих топографских положаја довело је до таложења соли дебљине и по неколико сантиметара. Појачани интезитет загревања ваздуха изнад језера и температурна разлика околних поља узрокују различите оптичке и метеоролошке појаве, као што су фатаморгана, спектакуларни ветрови и др.

Слика

Значај Сланог Копова је вишеструк. Овде је једно од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији. Његова вредност се огледа кроз гнежђење врста атипичних за Панонску низију, а карактеристичних за понтско-каспијске и морске обале. Такође, овде је јединствена селидбена станица за миграторне врсте птица. Пошто се налази у близини Тисе, врсте које прате њен ток и шумски појас, радо слећу на ову широку, отворену водену површину.

ск11

Слано Копово је повољно за ждралове, патке, гуске, шљукарице, као и птице сабљарке и морске жаларе. На подручју Сланог Копова евидентирано је 203 врсте птица, што је 63% од укупно познатих врста у Војводини.

Слика

У Сланом Копову још увек је очувана специфична слатинска заједница. Преовлађујућа слатинска вегетација изграђена је на солончакастој подлози, типу изворног биљног покривача, који је већ скоро нестао са панонских простора. Најзначајнији представници ове слатинске вегетације су цаклењача, јурчица и панонска јурчица, које су раритети заштићени законом. Најважнији представници сисара су текуница, патуљасти миш и степски твор.

Слика

Предивном амбијенту Сланог Копова доприносе остаци цркве Араче из 13. века. Као и њена претеча из 9-11. века, саграђена је на полуострву, које и за време највиших водостаја река Тиса није могла да поплави. Арачу су окруживале акваторије: Црна бара са рукавцем мали Бегеј, Велико Копово, Пошташ Копово и Бикаш. Око рушевина Араче очувано је старо корито Црне баре, која се и данас у пролеће пуни водом.

‘Нет / З.С.Г’

Извор: Сербисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s